Politika Vesti

Valentin, Kristijan, ili nijedan

Senzacija je već sama vest da odlazi američki Evropljanin Incko, koji je zbog svojih probošnjačkih stavova i dužine boravka u Sarajevu postao, poput Begove džamije, znak prepoznavanja muslimanskog grada.

Po Amerikancima bi Incko izgleda večno ostao Visoki Predstavnik u BiH , po Rusima pak trebalo bi ukinuti i samu instituciju visokog predstavnika. Nemci su iznenada oglasili svog kandidata za novog V. P., Kristijana Šmita, ali i Vašington i Moskva su prećutali taj kompromis.

Senzacija je već sama vest da odlazi američki Evropljanin Incko, koji je zbog svojih probošnjačkih stavova i dužine boravka u  Sarajevu postao, poput Begove džamije, znak prepoznavanja muslimanskog grada. U Banjaluci jedva čekaju da ode zbog stigmatizacija RS pred SB UN.

U Grudama zato što podržava izbornu anomaliju Komšić. Čak i Bošnjacima je kriv što ne utera u suru nevoljne komšije. Sve zajedno u siromašnoj BiH iritirala su ih njegova visoka primanja za nerad. Ni posmatrači sa strane nisu razumeli zašto nedjelatni V. P. sedi u BiH duže od svih šest prethodnika zajedno.

U jednom momentu, pre obnove hladnog rata, postojao je konsenzus EU, Rusije, Srbije Hrvatske, RS i „HB”, da je funkcija V. P. po slovu Dejtona vremenski potrošena i politički prevaziđena, te da bi je trebalo ukinuti.

Međutim, otvaranje pitanja Inckovog mandata za Amerikance bi značilo i otvaranje pitanja opstanka protektorata, a za Bošnjake opstanka BiH. Zato su SAD  temu skrenule „sa dejtonskog na briselski kolosek”: 5+2 uslova po kojima će BiH „kasno uveče izaći iz protektorata, a rano ujutro ući u EU”. Incko je čak zadržao i bonska ovlašćenja, ali ih je zamrzao i pritajio se da bi „dao šansu domaćim akterima da se dogovore”.

No, povodom Bajdenove pobede iznenada se predomislio: „Dodik i Čović su prokockali šansu” i na bošnjačko oduševljenje zapretio je da će aktivirati bonska ovlašćenja. Predsednik SAD, istina, spada među one koji dele viziju „i 21. vek biće američki”, čak je pomenuo i vraćanje oružanim intervencijama i nedovršenim poslovima u Bosni, ali činjenica je da nismo 1990, nego u 2021, da SAD već sada manje prednjače, a više koče konkurenciju.

Iz Brisela pak otvoreno kažu da EU nema kapacitet da primi Balkance čak i ako ispune sve uslove, pa je za BiH otpala perspektiva članstva kao jedino zajedničko opredeljenje sva tri naroda. Uspeh „robusne koordinirane intervencije Vašington–Berlin/Brisel u BiH”, koju su novom predsedniku i kongresu preporučili Server i Bugajski mogao bi zapadnim saveznicima da se pričini kao prava prilika.

Mali zalogaj koji bi nahranio poljuljano samopouzdanje i ojačao zajedništvo SAD i EU u borbi protiv „malignog uticaja Rusije”. A tu je opet i „baba na metli”  koja je znala da kaže: „Šta će nam najjača armija na svetu ako je ne koristimo?!” i „Vredelo je pobiti hiljade iračke dece za rušenje Sadama!”.

Pod naslovom  „Bajden i spoljne intervencije” ugledni Džozef Naj teši da intervencije ne moraju da znače rakete, nego npr. pomoć  NVO.  Lavrov je i prilikom nedavne posete Sarajevu ponovio podršku Rusije (izvornom) Dejtonu i ukidanju institucije V. P., a to je ono što Komšić i Džaferović nisu želeli da čuju, pa su se sakrili iza zastave i ikone. Da li će SAD i EU udruženo ići na zaoštravanje ili će zaključiti da se, kako na KiM, tako i u RS, ništa ne može bez Rusije?

Ishod natezanja užeta oko Bosne pre svega će zavisiti od toga koliko će Srpska imati volje, jedinstva i odlučnosti da se suprotstavi. Vlast u RS je tokom Dodikovih nekoliko uzastopnih mandata stekla iskustvo. „Praćenje i pružanje pomoći”, „ustavne reforme”, „funkcionalnija BiH” i sl. benigne sintagme zapadne diplomatije Srbi čitaju kao pleonazme za prevaru, diktat i nasilje.

Teško bi prošlo čak i ono što bi, nekim slučajem, bilo i benevolentno RS je razvila i efikasne političke mehanizme blokade pritisaka, ali bez jakog lidera sve bi to neuporedivo slabije funkcionisalo. Poželjni su slabi državnici na čelu nestabilnih koalicija i kohabitacija, sa tankom većinom u podeljenim društvima.

Zato je u slučaju Srpske meta pre svega Milorad Dodik, pa se čak i pridruženi otpor hrvatskog lidera Čovića tumači kao uticaj lošeg društva. No, i RS ima adute da izdrži najavljeni udar.

U BiH više nema nacionalne mešavine, do rata glavna prepreka teritorijalne podele: novi popis verifikovao je simetrična uzajamna etnička čišćenja i povratak na ognjišta više niko i ne pominje. Zatim, Hrvati su promenili stranu i stupili u savez sa Srbima protiv bošnjačkog unitarizma.

Dalje, matice su ojačale: Hrvatska je postala članica EU, a Srbija je ekonomski i međunarodno ojačala, te otvoreno staju u odbranu svojih sunarodnika u susedstvu. Najzad, nakon četvrt veka mira nema promena bez konsenzusa domaćih aktera, te SAD i Rusije.

Uključivanje  Dodika i Čovića  u zasedanje SB UN, bez obzira na Dodikovu grubu retoriku, ili baš zbog nje, pokazalo je da Incko nema autoritet i da ga dva od tri naroda u BiH ne prihvataju. Tome valja dodati i njihovo upozorenje, zasnovano na informacijama BND-a, da je Incko u svojim izveštajima prećutkivao naklonost bošnjačkih civilnih i verskih vlasti prema nasilnom islamizmu.

Nemački ambasador u SB UN najviše je branio Incka, da bi Berlin već sutradan predložio novog V. P. Bajdenu će u fokusu biti Rusija, Kina, EU, ali i nova unutrašnja politička previranja pre no BiH. Na predlog Server–Bugajski da se Dodik stavi i na crnu listu EU, delegat Brisela u Sarajevu Austrijanac Johan Satler pohvalio je Dodikov doprinos procesu evrointegracija.

Prema nekim komentarima, Šmit bi mogao da prođe samo uz dil Merkelove sa Putinom protiv američkog miljenika Incka. Međutim, koliko je malo verovatno da bi Rusija odustala od ukidanja OHR-a, toliko je i da bi Bajden prihvatio dil napravljen mimo njega. Istina, uz V. P., koji je po pravilu Evropljanin, postoji i zamenik, koji je uvek Amerikanac, i koji se u nekim ranijim mandatima više pitao nego njegov pretpostavljeni.

Objektivno, ključni argument za Srpsku predstavlja potpuni debakl neoliberalnog koncepta „izgradnje države” (Bosne) i „izgradnje političke nacije” (bosanske) na kome

Zapad i dalje bandoglavo jaše, iako projekat ni posle 25 godina nije odmakao dalje od početka. Naprotiv, vraćanje nekoliko nadležnosti RS i uvođenje druge izborne jedinice u FBiH doprinelo bi više miru i stabilnosti u BiH nego fikcija „jedinstvene građanske BiH”. Za to, kako reče Željka Cvijanović,  „nisu potrebni ni stari ni novi Incko”.

Nenad Kecmanović (Politika.rs)

Ova veb lokacija koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da se s ovim slažete ali ako želite možete se odjaviti. Prihvati Saznaj više