EkonomijaVesti

Svetska trgovinska organizacija predviđa slab rast zbog višestruke krize

Svetska trgovinska organizacija (STO) predviđa da će obim svetske trgovine porasti za slabih jedan odsto sledeće godine pošto krize i izazovi opterećuju tržišta, uključujući visoke cene energije, rastuće kamatne stope i neizvesnost oko kineske proizvodnje usled dugotrajne pandemije kovida-19.

Trgovinsko telo sa sedištem u Ženevi saopštilo je danas da očekuje da će količina robe koja se isporučuje među zemljama ove godine porasti za 3,5 odsto, dok je STO u svojoj prvoj prognozi za ovu godinu u aprilu predvidela 3,0 odsto.

U 2023. predviđa se da će obim međunarodne trgovine porasti samo za 1,0 odsto, što je pad sa 3,4 odsto koliko se ranije očekivalo.

Ove godine, veći predviđeni rast obima trgovine proizilazi iz boljih podataka koji su stigli sredinom godine, što je doprinelo jasnijoj prognozi, i skka obima trgovine sa zemljama koje proizvode naftu i gas na Bliskom istoku pošto se izbegava snabdevanje iz Rusija, a zemlje potrošači traže alternativne izvore, kažu ekonomisti STO.

STO je iznela nekoliko faktora koji utiču na trgovinu, uključujući više cene energije kao rezultat ruskog rata u Ukrajini, što je podstaklo brojne zemlje, uključujući članice Evropske unije koje su veliki potrošači ruske nafte i prirodnog gasa, da uvedu ekonomske sankcije Moskvi.

Generalna direktorka STO Ngozi Okondžo-Ivela rekla je novinarima u sedištu te organizacije u Ženevi da se privreda sveta suočava sa višestrukom krizom: „Monetarno pooštravanje utiče na rast u većem delu sveta, uključujući i Sjedinjene Države. U Evropi visoke cene energije pritiskaju domaćinstva i preduzeća. A u Kini, epidemije kovida-19 nastavlja da remeti proizvodnju i običan privredni život“.

„Zemlje u razvoju s niskim dohotkom posebno se suočavaju sa ozbiljnim rizicima zbog nesigurnosti prehrane i dugova“, dodala je ona.

Dok se globalna trgovina oporavila od dubokog pada u ranim danima pandemije, američke Federalne rezerve i druge centralne banke pokušavaju da uguše inflaciju višim kamatnim stopama što će verovatno imati negativne efekte na ključnu potrošnju u oblastima kao što su stambene jedinice, prodaja vozila i cene obveznica, navodi STO.

To trgovinsko telo je, međutim, saopštilo da nove informacije od menadžera nabavki o cenama finalne robe i indeksu cena inputa sugerišu da su inflatorni pritisci „možda dostigli vrhunac“ što bi moglo da utiče na donošenje odluka centralnih bankara u narednim mesecima.

Smanjenje potražnje i nastavak pandemije korona virusa verovatno će smanjiti izvoz iz Kine, „svetske proizvodne elektrane“, saopštila je STO.

Viši ekonomista STO Kolman Ni rekao je da od januara Rusija nije prijavila svoje trgovinske brojke globalnom trgovinskom telu, zamagljujući sliku o tome kako je napredovala ruska trgovina.

STO je rekla da su zemlje Saveza Nezavisnih Država koje čine većinu bivših sovjetskih republika, zabeležile pad izvoza za skoro 10,5 odsto u drugom kvartalu u odnosu na prva tri meseca ove godine.

STO – jedna od nekoliko multilateralnih organizacija koja predviđa fluktuacije ekonomske proizvodnje, kaže da očekuje da će se globalni bruto domaći proizvod povećati za 2,8 odsto ove i 2,3 odsto sledeće godine, što je pad sa 3,2 odsto predviđenih u aprilu.

Sve veći troškovi hrane i energije opteretili su globalnu ekonomiju. Cene hrane su uglavnom skočile zbog uticaja rata Rusije u Ukrajini – obe su veliki dobavljači žita, i to je pogodilo mnoge zemlje u razvoju kojima su zalihe pšenice i kukuruza nestale jer je izvoz iz ratom razorenog regiona opao.

Cene prirodnog gasa u Evropi takođe su porasle za 350 odsto u avgustu u poređenju sa godinom ranije, a u Sjedinjenim Državama za 120 odsto u odnosu na isti period, saopštila je STO. Cene su od tada umerene.

„Većina regiona će registrovati slabo pozitivan rast izvoza u 2023. godini, sa izuzetkom Afrike i Bliskog istoka, gde se predviđa da će rast izvoza postati negativan nakon snažnog rasta ove godine zbog povećane potražnje za naftom“, rekla je Okondžo-Iveala.

N1