SpektarVesti

Šta EU sad “duguje” Srbiji?

Diplomata Ognjen Pribićević i prof. dr Dejan Jović sa zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti su u emisiji Newsnight govorili su evropskom putu Srbije i šta naša zemlja, ali i EU nisu uradile u tom procesu. Pribićević navodi da EU sada već mora da pošalje neku mnogo konkretniju poruku Srbiji i da da konkretan rok za ulazak. “Zapadni Balkan ima svoje specifičnosti, ali i mnoge zemlje EU imaju svoje deficite u smislu demokratskog razvoja, ekonomskih kriza i burne prošlosti, pa postoji dobra volja i može se to bolje prevladati unutar evropskog koncepta, nego da se ostave da čekaju Godoa ili da gledaju ka Istoku ili Jugu”, kaže Jović.

Evropski put je, kaže Pribićević, pitanje strategije EU i toga da li Unija ima strategiju proširenja. „Mislim da Picula nije taj čovek koji može o tome da govori. Pre svega,  te poruke mogu doći iz Vašingtona, koji je i dalje najvažnija članica EU i tek se sada to vidi koliko je najvažnija članica – naravno, ne formalna, posebno sa povratkom Bajdena“, navodi Pribićević.

Kako ističe, i ranije su Velika Britanija i SAD bile najvažnije članice. Stvarni kapacitet moći imaju SAD i Berlin i Pariz – to su tri adrese sa kojih, kaže, treba da dolaze poruke oko roka. I dodaje – taj rok, ako se gleda strateški, morao bi da bude mnogo kraći.

Evropi nedostaje vizija, smatra Pribićević. „Ako ti imaš viziju, onda, posebno u vreme rata, gledaš šta je tvoj prostor i gledaš da ga zaokružiš, a Srbija je u tom smislu nesumjivo deo Evrope“, kaže Pribićević ponovivši da oko rokova u Briselu mogu biti i precizniji. On podseća da su Rumunija i Bugarska „preko noći“ postale članice, „jer su SAD smatrale da je to u strateškom interesu“.

„I meni isto izgleda da EU nema jasan odgovor na to pitanje“, kaže profesor Jović, navodeći da deluje da ne postoji neka jednoglasnost u EP, u tom smislu ukazujući  na probleme između Bugarske i Severne Makedonije. On podseća da sam, već duže, kritikuje EU što suviše okleva sa proširenjem… „I pokušava kroz razne politike koje nisu bile uspešne, upravo suprotno tome – pokušava promeniti karakter zemalja na Zapadnom Balkanu. To je plemenit cilj, ali kao što vidimo stvar ne funkcioniše, i nisam siguran da može funkcionisati nekom vrstom pretnje, posebno ne pretnjom isključenja iz procesa“, naglašava profesor zagrebačkog FPZ.

Kako je dodao, i u predlogu o kom se danas raspravlja stoji da je proširenje najefikasniji mehanizam uticaja na zemlje Zapadnog Balkana. „Pa ako je tako, bilo bi nelogično da se od njega odustane“, kaže gost N1. Govoreći o predlozima Picule Tonina, kaže da će možda biti prihvaćeni u EP nekom većinom glasova, ali ističe i to da je dovoljno da jedna zemlja kaže „ne“ i da cela stvar postane politički irelevantna.

Pribićević, govoreći o evropskoj perspektivi dalje, kaže da je problem što, nakon što je počeo rat u Ukrajini, Srbija nije dobila nijedan pozitivan signal te vrste – da će biti primljena. „Osim skupa u Ljubljani, pa u Berlinu, kada su ponovili po ko zna koji put da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. Stalno se iste floskule ponavljaju i one utiču na ovakvo raspoloženje naših građana“, dodaje.

Ističe da EU mora da pošalje neku mnogo konkretniju poruku Srbiji. „Mi imamo izuzetno veliki problem na KiM, mi smo zemlja koja je bombardovana, koja je istrpela sankcije i ne možemo da idemo u grupu zemalja koje su bile bliže tamo, centrima odlučivanja. Tu vidim glavni problem u EU – nema strateškog razmišljanja koje je postojalo pre 20, 30, 40 godina – da se shvati da ovo područje pripada EU u istoj meri kojoj pripada Portugalija, Belgija, Holandija i da se prosto primi. Kipar je ušao. Šta se promenilo time? Ima veliki problem, nerešen. Šta se promenilo? Ništa se nije promenilo“, naglašava Pribićević.

Osvrćući se na istraživanja koja pokazuju da narod nije naklonjen EU, Pribićević kaže da je naš ceo život –  život EU, počev od mreža, telefona, automobila, škola – „sve što nas okružuje je 90 posto EU“. On smatra da se građanima postavlja loše pitanje u anketama – da li si za EU ili da li više podržavaš Rusiju ili Evropu, već da bi im trebalo postaviti pitanje – podržavaš li svoj život ukupno ili si za neku drugu opciju. „Od strane naše vlasti poruka mora da bude jasnija – šta je nama Evropa i šta je nama EU, a šta su sve druge zemlje“, istakao je.

EU, s jedne strane, ne sme da izneveri nade i očekivanja onih na zapadnom Balkanu koji žele da budu što pre u EU, kaže prof. Jović. „Zapadni Balkan ima svoje specifičnosti, ali i mnoge zemlje EU imaju svoje deficite u smislu demokratskog razvoja, ekonomskih kriza i burne prošlosti, pa postoji dobra volja i može se to bolje prevladati unutar evropskog koncepta, nego da se ostave da čekaju Godoa ili da gledaju ka Istoku ili Jugu. S druge strane, tačno je takođe da vlast u Srbiji nije uradila dovoljno i ne samo to, ona radi kontraproduktivne stvari koje su, po mom mišljenju, potpuno suprotne interesu Srbije“, navodi, ukazujući na flertovanje sa drugima koji su „ozbiljni protivnici temeljinih vrednosti EU i koji sami EU smatraju svojim protivnikom“.

Jović smatra da umesto da smanjuje broj protivnika u EU i povećava broj svojih saveznika, Srbija svojom retorikom čini suprotno. Kako naglašava, smatra se (u Uniji) da to nije neutralnost, već da Srbija izmiče solidarnosti i to je i moralni problem za EU, koja troši mnogo da pomogne jednoj zemlji pod agresijom.

Srbija njie toliko daleko od EU, niti ljudi u Srbiji, niti ekonomija Srbije, niti društvene vrednosti, da bi bila daleko, a ne u samom projektu EU, dodao je.

Jović kaže da je Srbija u poslednje dve godine izgledala kao de fakto jednopartijska zemlja, sa čitavim nizom problema sa diskursom u medijima, gde u medijima i na  nekim čak nacionalnim televizijama nemaju distancu prema zločincima iz ratovima ’90-ih i članice EU nazivaju pogrdnim imenima i nazivaju ih neprijateljima. „To su štetne posledice i ne može se očekivati da neko ima jako puno razumevanja za to. Ali, s druge strane, mislim da bi EU trebalo da načini hrabre korake da uključi Srbiju, jer bi ona više napredovala, kao i neke druge države, pod svim kriterijumima, više kao članica nego izvan nje“, naglasio je.

Pribićević kaže da je potreban konkretan rok. „Upravo to. Šta je rok za prijem… Jer ja ne vidim da su Bugarska i Rumunija bile mnogo naprednije od Srbije kada su pre 13, 14 godina ušle u Uniju. Ovo je ratno vreme, ovo je vreme kada je strategija neophodna da se napravi, a sve ovo što se dešavalo u Srbiji u poslednjih 20 godina, pokazuje da ćemo mi vrlo teško moći bez evropskih sistema vrednosti i Evrope u celini, dalje napredovati“, naglasio je gost N1.

Šta je sve zakočilo Srbiju?

Velika je odgovornost na nama, ali ne može biti odgovornost toliko velika nekog ko je toliko puta manji od jednog velikog sistema, kao što je EU, od jednog Berlina, Pariza – i oni moraju da razmišljaju o tome, rekao je, dodajući: „Mi smo učinili približno koliko smo mogli – imali smo sve moguće vlade – potpuno prozapadnu, Koštuničinu desno orijetisanu, ali opet prozapadnu, Tadićevu, ovu…“ Ključno pitanje i problem ovih godina je Kosovo, kaže.

Teško ćemo moći da odemo dalje bez mnogo aktivnijeg prisustva Evrope, naveo je. Jel ste videli neku viziju u vezi s tim kod Evrope, pita, konstatujući da je to možda i zbog komfora koji postoji Uniji. Vizija je donekle ostala u SAD, ističe Pribićević.

Jović kaže da je ključno pitanje političke volje i odluke, dodajući da lideri moraju biti lideri.

„EU je napravila prvi veliki ozbiljan pogrešan korak kada Zoranu Đinđiću nije ponudila ulazak u EU zajedno sa Hrvatskoj i na tom gradila jednu osovinu Hrvatske i Srbije, koja bi uključivala i ostale… Umesto da se međusobno sukobljavaju, podmeću noge jedna drugoj i tvrde – ova ne može ući, nego mi – zapravo bi se stvorila pozitivna sinergija u regiji koja bi mogla bolje da rešava zaostale probleme iz rata i probleme ekonomske nerazvijenosti i drugo. Stvorio bi se „otvoreni Balkan“ već tada, koji bi obuhvatio ceo region. EU je pogrešila kad taj region nije tretirala kao celinu“, kaže. Jović smatra da pristup zemlja po zemlja koji zagovara Picula nije dobar, jer svaka sledeća koja bude išla pokušaće da blokira onu koja je iza nje, „a time se multipliciraju problemi“.

Treći problem je bio ubistvo Đinđića kada je Zapad rekao da je li je Srbija ozbiljna u odmicanju od vremena Miloševića, a onda smo 2012. videli da su stranke koje su došle na vlast (i sada su na vlasti) imaju veze sa tim poretkom i negativno govore o 5. oktobru, dodaje.

Ono što je Picula ubacio u predlog ima dva kraka – jedan su sankcije Rusiji, drugi vladavina prava u zemlji, ističe.

„Treći ključni moment koji je otežao ulazak Srbije je priznanje Kosova od najvećeg broja EU, što mislim da je jedna loša poruka koja je koristila samo delimično protivnicama evropskog jedinstva. Od 2009. počinje pad poverenja i atraktivnosti EU u javnom mnenju Srbije“, naglasio je.

N1