SpektarVesti

Raste broj beskućnika u Srbiji, kriza najviše pogađa najsiromašnije

Podaci sa terena govore da raste broj beskućnika u Srbiji, i taj broj se ne povećava samo u poslednjoj krizi, već je tako godinama, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11. “I takav trend će se nastaviti, to je neminovno, jer rast cena hrane posebno pogađa najugroženije, najsiromašnije. Udeo hrane u troškovima domaćinstava je bio veliki, a sada će tek biti, beskućnici će osetiti te probleme najekstremnije”, izjavio je Ćurčić.

Više cene svih proizvoda u radnjama, rast cena goriva, struje, gasa, utiče na budžete svih građana, međutim, na najugroženije katogorije stanovništva najviše, pa se postavlja pitanje kako će ljudi sa niskim primanjima bukvalno preživeti period koji je pred nama i da li država ima plan za socijalno najugroženije kategorije stanovništva.

„Broj beskućnika raste i on raste godinama. Problem istovremeno jeste da mi nemamo rast kapaciteta javnih institucija, prihvatilišta i drugih servisa, niti su one bile dovoljne i pre ovog rasta… neki ljudi su korisnici sistema socijalne zaštite, neki nisu. Iako je zakon promenjen, jako često ti ljudi ne mogu da se prijave na adresi centra za socijalni rad, ostaju na ulici“, kazao je Ćurčić.

Gost N1 navodi da zakon, koji je stupio na snagu 1. marta, nije doneo ništa bolje.

„Mi smo pre godinu dana pričali da je to jedno štetno rešenje, jer uprkos činjenici da se predstavlja kao reformska mera, zakon zapravo povećava efikasnost sistema socijalne zaštite u onom delu u kome je taj sistem nefer prema korisnicima, dakle – u povećanju kontrole, povezivanju baza podataka da se vidi da li je neko prešao taj limit i drugo… Ono što je štetno je da se automatski donose odluke o ukidanju socijalnih prava“, naglašava.

Prema rečima Ćurčića, novi registar se ne primenjuje u svim centrima za socijalni rad.

„Postoje pilot opštine u kojima se primenjuje, a čujemo od ljudi s kojima sarađujemo u tim opštinama da je znatno porastao broj ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć, jer se pojavi neko primanje koje je veće od tih 9.000 dinara, kolika je granica. A ta primanja koja se pojavljuju su najčešće sezonski poslovi koji ne bi trebalo da ulaze u obuhvat“, navodi gost N1.

Prema njegovim rečima, centri nemaju dovoljno kapaciteta da se posvete korisnicima, korisnici ne mogu da dođu da objasne odakle im ta primanja, da je primio jednom i više nije…

Ćurčić je komentarisao i najavljenu meru pomoći od 5.000 dinara za mlade u Srbiji.

„Tih 5.000 dinara koje najavljuje predsednik Republike je promašena mera, ali se ona i dalje primenjuje. Izgleda da donosi neku drugu vrstu koristi, pre svega političku za vladajuću stranku. Nema rezona da se svim mladima podeli isti iznos novca, jer nisu svi u istoj kategoriji“, kazao je Ćurčić.

On pojašnjava i da se povećanje socijalne pomoći ne sprovodi na isti način kao povećanje penzija, na primer.

„Nisu isti koeficijenti kojim se povećava jedan i drugi iznos. Kada bi se primenila formula za penzije, socijalna pomoć bi bila duplo veća“, rekao je Ćurčić.

N1