EkonomijaVesti

Radosavljević: Biće energetske krize, brine me da li ćemo imati struje na zimu

Profesor ekonomije na fakultetu FEFA Goran Radosavljević izjavio je da nas energetska kriza svakako očekuje. On kaže i da misli da ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom, o kom su se dogovorili predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, iako nije javan, sigurno nije toliko loš, jer ćemo imati gasa. “Međutim, zabrinjava me, sa druge strane, da li ćemo imati električnu eneriju tokom zime, a gas ćemo imati, samo je bilo pitanje po kojoj ceni”, rekao je Radosavljević za N1.

Radosavljević naglašava da će energetske krize u periodu pred nama svakako biti i da smo ovih dana svedoci na dnevnom nivou kretanja cene nafte i da ona varira od danas do sutra. Ogromna je neizvesnost na tržištu i ona povlači visoke cene i neizvesno je u kom pravcu će one ići i da li će biti energenata, kaže profesor za N1 Studio Live.

„Kriza nas svakako očekuje. Međutim, Ukrajina je samo pogurala tu krizu, i kovid je pogurao krizu“, rekao je profesor i podsetio da je u svetu poslednjih 10 godina na delu energetska tranzicija prelaska na odbnovljive izvore energije i da će ona sada samo biti ubrzana. Ako se ne prilagodite toj tranziciji, kao u našem slučaju, ona izaziva i povećanje cena.

Predsednik Srbije u subotu je nagovestio kolika bi mogla biti cena za hiljadu kubika gasa – od 310 do 408 dolara, umesto dosadašnjih 270, a trebalo bi da se ta cena formira na osnovu cene nafte i da zavisi od cena na svetskom tržištu. Upitan kakav je ovaj sporazum za Srbiju u perspektivi, Radosavljević navodi da ti međudržavni ugovori nikada nisu javni i ne znamo koliko u stvari košta energent. “Nikada se nije kupovao gas na tržištu, uvek su bili u pitanju politički odnosi”, kaže.

Ukazuje da se ne zna po kojoj ceni će se kupovati dodatna količina gasa koja će nama biti potrebna u narednim godinama, jer je reč o trogodišnjem aranžmanu sa Rusijom.

“Mislim da je u ovom trenutku Mađarska dobro prepoznala da je bitnije da imate stabilan izvor energije nego koja će biti cena”, rekao je Radosvaljević i dodao da je ugovor od 15 godina koji je ta zemlja napravila sa Rusijom daleko bolji, jer nas ponovo, za dve i po godine, očekuju isti pregovori a ne znamo kakva će situacija tada biti.

“Uslove koje smo dobili su tu, ne možemo mnogo da utičemo na njih”, rekao je profesor i dodao da Srbija nije pravila alternative poslednjih 10 godina i to je cena koju plaćamo. Podsetio je da nismo prihvatili ponudu da se priključimo Aleksandropolisu, terminalu u Grčkoj. Da jesmo,  mi bi sada bili mnogo mirniji i imali više stepeni sigurnosti u pregovorima s Rusijom, kaže Radosavljević.

Povodom informacije da se Evropska unija usaglasila oko šestog paketa sankcija Rusiji koji se, između ostalog odnosi na uvoz ruske nafte, Radosavljević kaže da je za njega ovo prvi ozbiljan paket sankcija koji direktno pogađa Rusiju. Rusija, prema njegovim rečima, izvozi oko 2,7 barela dnevno u Evropu i to je oko 60 posto ukupnog ruskog izvoza. Od toga, dodaje, oko milion barela ide cevovodima što znači da dve trećine nafte neće ići.

“Pored nafte, tu su i produkti – derivati, dizel…Pretpostavljam da će i to stati. Nisam video tekst sankcija, ali saopštenje Evropske komisije je da se izuzetak odnosi samo na sirovu naftu”, kaže.

“U celom paketu moja procena je da će Rusija gubiti najmanje između deset i dvadeset milijardi godišnje na prodaju sirove nafte”, rekao je profesor i ocenio da će Rusija deo gubitka da nadoknadi tako što će je prodavati na istoku – deo Kini, a deo Indiji. U svetu se, podseća, vrši veliki pritisak na Indiju da to ne čini, pa će sigurno najveći deo nafte ići prema Kini.

Na pitanje kako će se ova konkretna situacija odraziti na našu zemlju, on podseća da je NIS još od 2014.godine pod sankcijama, te da je prvi paket sankcija je pogodio indirektno i NIS u smislu mogućnosti da se na finansijskom tržištu zaduži i da kupi određenu vrstu roba. Zato su se, kako objašnjava, oni zaduživali na evropskom tržištu i kupovali nerusku robu, pa su se u nekom periodu diversifikovali i počeli da uvoze.

“U tom smislu zabrana uvoza ruske nafte neće u velikoj meri uticati na rad naše rafinerije”, kaže.

“Zahtevi radnika Fijata na mestu”

Povodom zahteva koje su sindikati Fijata uputili vladi povodom loše situacije u fabrici on je rekao da su ti zahtevi na mestu i realni. “Mislim da smo ovde svi taoci problema i da rešavamo posledicu, a ne uzrok – a uzrok je napuštanje Fijata od strane investitora na određeni rok”, rekao je Radosavljević.

On ocenjuje i da se se država suštinski nije bavila 10 godina problemima u firmi u kojoj ima deo vlasništva, a da je ugovoru bilo navedeno da će se posle nekog vremena razgovarati o proizvodnji drugog modela. Model automobila koji se tamo proizvodi – za njim tražnja ne postoji 4, 5, 6 godina, rekao je profesor i dodao da se “išlo prema tihom gašenju fabrike”. “I sada rešavamo posledice koje su tu, nadam se da će država imati sluha za zahteve radnika, jer su Fijat i Kragujevac podigli taj deo Srbije. Postavlja se pitanje šta je sa tom perspektivom”, kaže.

Ocenio je da ako investitor ne želi da se vrati u tu fabriku, treba da počne da razgovara sa drugim potencijalnim investitorima.

“Nadam se da će vlada rešiti situaciju u korist radnika. Vlada se kao suvlasnik nije bavila strateškom budućnošću fabrike i sada pokušava da to reši da radnici ne bi protetstovali i ostali na ulici”, rekao je Radosavljević.

On je naglasio da su četiri mogućnosti koje su predložili sindikati dobro identifikovale problem, koji nije samo problem 3.000 radnika u Fijatu, već obuhvata i čitavu Šumadiju.

N1