SpektarVesti

PRITISCIMA ĆEMO OTERATI BEOGRAD: I poslanici iz zemalja koje priznaju tzv. Kosovo uvideli pogubnost Rezolucije EP

REZOLUCIJA Evropskog parlamenta, usvojena pre dva dana, prvi je zvanični dokument u koji je uvršteno da se od Srbije, ukoliko želi u Evropsku uniju, očekuje da prizna tzv. Kosovo, jasna je poruka da se od Beograda očekuje da u jednom trenutku povuče ovaj radikalni potez.

Iako dokument nije obavezujući, za njega je glasala velika većina poslanika zemalja članica EU koja odslikava i stav njihovih vlada. Na našoj strani, a protiv rezolucije bilo je 78 evroparlamentaraca, uglavnom iz pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo i tek poneki političar država koje su to učinile.

Među njima je i šef delegacije Slobodarske partije Austrije Herald Vilimski, koji je objasnio da je glasao protiv, jer EU pokušava Srbiji da naređuje šta treba da radi, da želi da joj nametne kakvu će spoljnu politiku da vodi i od Beograda traži da se priključi sankcijama koje je EU uvela Moskvi.

– U tekstu se navodi i da je nezavisnost tzv. Kosova nepovratna, a do nje se došlo suprotno međunarodnom pravu. Ko je pitao srpsku manjinu? Da li je bilo referenduma među Srbima da li žele nezavisno Kosovo? To što se dešava na Kosovu ne smatramo demokratskim procesom. Upravo sada, kada traje rat u Evropi, treba kritikovati otcepljenje dela teritorije jedne države. Ne vidimo da sada postoji takav pristup u međunarodnoj zajednici kada je reč o nezavisnosti Kosova, a u drugim delovima sveta se to odobrava.

Spoljna politika je nadležnost svake države i niko spolja ne treba da se meša u to.

Srbija ima istorijske bliske veze sa Rusijom. Izveštaj EP o Srbiji je tipična EU agenda sa ciljem da se ukaže na negativne stvari u pristupnom procesu.

Poslanici ove partije bili su i protiv izveštaja o tzv. Kosovu u kojem se, kako je rekao, “hvali međuverski suživot na Kosovu, a zna se da je situacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom dramatična, pa su te pohvale farsa”.

Evroparlamentarac iz redova mađarskog FIDES-a Andor Deli rekao je da je trebalo da se pripazi u pogledu formulacija koje ulaze u izveštaje, poput one “o uzajamnom priznavanju Srbije i Kosova, kojom se prejudicira konačno rešenje i daleko premašuje okvire delovanja EP”:

– Evropski parlament nije postupio sa adekvatnom diplomatskom opreznošću. On je više godina važio za stožer proširenja, a sada imamo novu situaciju – iz EP stižu glasovi koji odmažu proširenje i mogu da odvrate Srbiju i ostale zemlje kandidate da istraju u naporima prema punopravnom članstvu. Deo o uzajamnom priznavanju koji se pominje, ne služi ni pomirenju u regionu niti doprinosi ubrzavanju evropskog puta Srbije. Rezolucije i izveštaji EP nisu pravno obavezujući, ali i te kako utiču na akta i izveštaje ostalih institucija kao što su Evropska komisija i Evropski savet.

Inače, rezolucija je doneta na osnovu izveštaja o napretku Srbije na putu ka EU u raznim oblastima, od ekologije do vladavine prava, koji je predstavio izvestilac za našu zemlju Vladimir Bilčik. Tekst je naknadno dopunjen sa još 40 amandmana, među kojima je onaj u kojem se traži uzajamno priznavanje Srbije i tzv. Kosova.

PITAJU SE SAVET I KOMISIJA

SUZANA Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da se nadala da će deo o međusobnom priznavanju, koji je dodat u vidu amandmana, biti izbačen, jer u nadležnosti EP nije dijalog Beograda i Prištine i ne može da menja pregovarački okvir u okviru poglavlja 35 koje podrazumeva da dođe do sporazuma o normalizaciji odnosa, te je ostavljeno da se dođe do rešenja:

– Evropski poslanici imaju pravo na svoj politički stav. Rezolucija nije obavezujuća, ali jeste važna. Evropska unija je statusno neutralna i ne mogu nikoga da priznaju, ni da otpriznaju nikoga, to čine države članice. Odluke na nivou EU donose Evropska komisija i Evropski savet. Novosti.rs