Spektar Vesti

Pobednik se zna a okolnosti su takve da je sporazum trenutno nemoguć

Po prvi put poznat je unapred pobednik izbora, a to je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, kažu za B92.net poznavaoci prilika u Prištini uoči sutrašnjeg glasanja.

“Sada samo je pitanje da li će Samoopredeljenje moći samo da formira novu Vladu ili će morati u koaliciju sa još jednom političkom partijom”, napominje za B92.net politički analitičar Ramuš Tahiri

Kako ocenjuje, od toga zavisi da li će Kurti biti neprikosnoveni nosilac vlasti u Prištini ili će svoju političku moć morati da podeli sa liderom Alijanse za budućnost Kosova – Ramušem Haradinajem.

Kurtiju zabranjeno da učestvuje, a on najpopularniji

Vrhovni sud u Prištini zabranio je Aljbinu Kurtiju da bude kandidat za poslanika Pokreta Samoopredeljenje na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji 14. februara.

Zabranu je dobio zbog toga što je u protekle tri godine osuđivan za krivična dela.

Tahiri za B92.net kaže da je pitanje da li će Kurti biti izabran za premijera, iako će nakon očekivane pobede njegovog pokreta na izborima za to imati dovoljan broj glasova u Skupštini Kosova.

“Vlada uverenje da se zakonska zabrana odnosi i na to da Kurti ne može biti ni član vlade ni poslanik. Ali uviđajući dosadašnje ponašanje Kurtija, on će sigurno insistirati na svom poimanju zakona po kojem ima pravo da bude član vlade. Zato će poslanici drugih političkih stranaka koje uđu u Parlament pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom”, rekao je Tahiri.

Kurti je, podsetimo, u januaru 2018. godine osuđen za dva krivična dela – upotrebu oružja ili opasnih sredstava i ometanje službenog lica tokom vršenja službene dužnosti. Prvo delo se, inače, odnosi na sada već čuveno bacanje suzavca u Skupštini Kosova 2015. godine.

Odlukom Ustavnog suda sve osobe koje imaju presude za krivična dela u prethodne tri godine ne mogu da učestvuju na izborima, pa tako Kurtija nema nigde na listi njegovog pokreta.

Novi izbori već u septembru?

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže za B92.net da će Kurti uspeti da izdejstvuje preko Vjose Osmani da bude na čelu nove Vlade, makar privremeno.

“Njemu zabrana suda ističe u septembru, verovatno će ići na nove izbore tada, a tada će biti i lokalni izbori na Kosovu”, napominje Janjić.

Kako dodaje, očekuje mnogo zakulisnih igra i političkih previranja u Prištini u narednom periodu.

Na pitanje da li će Kurti sada voditi drugačiju politiku od one u prethodnom periodu, Ramuš Tahiri kaže da je Kurti sigurno izvukao odeđenje pouke.

“To se vidi iz toga što njegova politička stranka briše neke ranije statuse sa društvenih mreža koje politički protivnici koriste protiv njega u političkoj kampanji. To označava određeni zaokret u odnosu na raniju tvrdokornost u njegovoj politici”, smatra Tahiri.

Prema njegovoj proceni, Kurti pokušava da se preusmeri u odnosu na međunarodnu politiku, a isto tako i po nekim konkretnim pitanjima u unutrašnoj politici.

“Njegov slogan na ovim izborima je ‘Sve i pravo ili pravedno’ i iskazuje njegovu volju da vlada sam u narednom periodu, čime traži da njegova stranka dobije više od 61 mandata u Parlamentu”, kazao je Tahiri.

I Janjić i Tahiri su saglasni da Kurti ne može da osvoji apsolutnu većinu, te da će morati da napravi kompromis i formira koaliciju sa nekom od drugih političkih opcija.

Haradinaj – predsednik ispod cenzusa

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj kadidat je za predsednika, te mnogi smatraju da baš zbog toga u svojim govorima najviše kritikuje svoju suparnicu iz Samoopredeljenja Vjosu Osmani.

“Haradinaj je optužuje da neće moći da se nosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u procesu dijaloga, ali je kritikuje i u ostalim presudnim pitanjima, pri čemu ističe kako samo on može da vrši funkciju predsednika kao tvrd pregovarač i iskusna ličnost”, navodi Tahiri.

Kako napominje, Haradinaj smatra da će upravo njegova partija biti presudna za formiranje nove vlade.

“Ima mišljenja da Haradnijeva stranka, kao i Socijaldemokratska inicijativa NISMA Fatmira Ljimaja, neće moći da pređu cenzus, te da neće ni biti u Parlamentu. To zavisi od toga kojim postotkom će Samoopredeljenje dobiti izbore i ko će biti budući premijer, koji će birati koalicionog partnera iz ta dva bloka”, navodi Tahiri.

Tači u Hagu: Da li je ovo kraj?

Predstojeći izbori biće prvi nakon sukoba, a da na političkoj sceni neće biti Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i još nekih uticajnih osoba iz bivše Oslobodilačke vojske Kosova.

Nekadašnji lider Oslobodilačke vojske Kosova i bivši predsednik Kosova Hašim Tači, sa nekolicinom čelnika OVK, nalazi se u Hagu od novembra 2020. godine, gde mu se sudi za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, tokom 1998-99.godine.

Na pitanje koliki je njegov uticaj na ishod izbora na Kosovu, Tahiri napominje da niko ne može da izračuna koliko će to odrediti politiku u Prištni.

“Verovatno u Hagu kontrolišu i telefone i elektronsku poštu Tačiju i Kadriju Veseljiju, te iako nisu osuđeni, već samo optuženi, ipak imaju zabranu mešanja u politički život na Kosovu. Njihova politička stranka, Demokratska partija Kosova poziva svoje glasače da glasaju više na kartu sentimenta zarad njihovih ideala, uprkos tome što su u Hagu”, ocenjuje Tahiri.

Tahiri napominje da je novi lider DPK Enver Hodžaj drugačije orijentisan od Tačija i Veseljija, ali da ne uspeva u ovom kratkom periodu od hapšenja Tačija da stvori svoju harizmu i privuče glasače.

“Očekujem da će njegova stranka na izborima izgubiti pet ili šest mandata. I Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, iako je Vjosa Osmani otišla iz te stranke, gubi određeni uticaj, sudeći po istraživanima, te će imati takođe manje glasova na ovim izborima nego na prehodnim”, kaže Tahiri.

“Za Srbiju je bolje da bude nestabilnosti u Prištini”

Kako ocenjuje za B92.net Dušan Janjić, za Srbiju je bolje da bude nestabilnosti u Prištini i napominje da formiranje nove tamošnje vlasti neće moći da prođe bez uticaja Srpske liste, a samim tim i Beograda.

“Srpska lista će sigurno uzeti devet ili svih deset mesta koja pripadaju manjinama, tako da će učestovati u novoj vlasti”, navodi on.

Na pitanje da li će se građani koji žive u centralnoj Srbiji, a koji su prijavljeni na Kosovu i Metohiji odazvati pozivu Srbije da učestvuju na ovim izborima, Janjić nesumnjivo odgovara da hoće.

“Beograd i ide na to da Srpska lista tamo osvoji sva mesta koja pripadaju manjinama”, kaže Janjić.

Velika Albanija – pusti san za naivne glasače

“Ujedinjenje sa Albanijom je uvek bila tema tokom izbora”, kaže za B92.net politički analitičar iz Prištine Ramuš Tahiri.

On objašnjava da je ideja ujedinjenja jeste populistička i primamljiva za određen sloj glasača.

“Pre svega za glasače iz redova Samoopredeljenja, ali i nekih drugih partija. Ramuš Haradinaj izlazi sa ovom idejom, kao protivpotezom za spor proces ulaska Kosova u Evropsku uniju”, kaže Tahiri.

Tahiri napominje da je Haradinaj u svom nedavnom govoru dao rok do 2025. godine EU, te da ako ne dođe do vizne liberazlizacije za stanovnike Kosova, pokrenuće pitanje referenduma o ujedinjenju.

“Ova ideja jeste politička floskula jer Ustavom Kosova nije dozvoljen referendum po ovom pitanju, niti priključenje Kosova ili dela teritorije drugoj državi”, napominje Tahiri.

Na pitanje da li Srbija treba da ima bojazan zbog najava o formiranju Velike Albanije, Janjić smatra da su to samo “pusti snovi” pojedinaca u Prištini.

“Nema razloga za bojazan, to su pre svega pretnje i ucene Briselu – ako nas ne primite u EU, mi ćemo se ujediniti sa Albanijom. Svi su svesni da je to nemoguće bez prekrajanja granica na celom Balkanu”, kaže Janjić i dodaje da bi Srbija to sigurno iskoristila za ujedinjenje sa Republikom Srpskom.

Šta će biti sa sporazumima?

Na pitanje da li će Priština ispuniti sporazume potpisane sa Beogradom, Tahiri napominje da se nova Vlada u Prištini mora ponašati odgovorno i ispuniti potpisano.

“Ako nastoji da se ponaša drugačije, što je bio slučaj u Minhenskoj konferenciji, kada se Kurti nije susreo sa Grenelom, pa hteo da umesto njega tamo otputuje njegov zamenik u Vladi, Avdulah Hoti, moraće da snosi posledice takvog ponašanja”, ocenjuje Tahiri.

Janjić smatra da ispunjavanje obaveza Prištine i sprovođenja potpisanih sporazuma više zavisi od međunarodnih okolnosti, a ne od Prištine.

“Srbija treba da preispita podršku specijalom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku, koji sada kaže da se ništa nismo dogovorili dok se ne dogovorimo o svemu”, ocenjuje Janjić i dodaje da bi ti pregovori mogli da traju i 20 godina, što Srbiji ne odgovara.

Na pitanje da li će doći do skorog kompromisnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, Janjić kaže da za to trenutno nema okolnosti.

“U Prištini ima onih političara koji bi mogli da budu za dijalog sa Beogradom, to su pre svega Hoti, pa i Hodžaj. To su neke nove generacije koje nisu učestvovale u ratu i koje su svesne toga šta bi Kosovo realno moglo da dobije, ali međunarodne okolnosti su trenutno takve da je sporazum nemoguć”, ocenio je Janjić.

(B92)

Ova veb lokacija koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da se s ovim slažete ali ako želite možete se odjaviti. Prihvati Saznaj više