SpektarVestiŽivot

OVA 2 POTROŠAČA VAM JEDU STRUJU KAO IZ RUKE: Evo kako da UŠTEDITE 60 ODSTO RAČUNA!

Svakog meseca dobijamo račune na kojima postoji 17 stavki koje se obračunavaju, a od toga plaćamo osam. Profesor termodinamike Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, za Radio Beograd 1, kaže da se ne može uticati na deo koji se odnosi na obračunsku snagu i trošak garantovanog snabdevača, jer je to evropska praksa, ali možemo da utičemo na električnu energiju koju smo potrošili, što predstavlja oko 60 odsto visine računa.

Ako do sada nismo znali, ove zime ćemo naučiti, koliko električne energije, koji kućni aparat troši, ukoliko želimo da umanjimo račune za struju.

Miloš Banjac ističe da svi već znamo, da postoji jeftina i skupa struja, tri grupe potrošnje i ako se dobro organizujemo i pravilno koristimo kućne aparate, možemo da upadnemo u nižu grupu, gde je cena kilovata jeftinija.

“Uvek imate dva pristupa kako da koristite kućne aparate. Jedan je da kupite što efikasnije, a drugi je, da ih koristite kako treba. Bojler najveći potrošač u domaćinstvu, na koga ide oko 24 odsto potrošene električne energije”, ukazuje profesor.

Što se efikasnosti tiče, kaže da, kod bojlera nemamo veliki izbor, ali da što se tiče njegovog korišćenja tu možemo da uštedimo.

Tako bi, savetuje, tokom letnjih meseci bilo zgodno da smanjimo temperaturu na kojoj grejemo vodu, jer nema potrebe da se voda pregreva, pa da je rashlađujemo. S obzirom da imamo tarifni sistem i da je noću struja četiri puta jeftinija, a to je akumulacioni bojler, bolje je da ga uključimo noću, a isključimo ujutru.

“Mada ljudi ne vole da čuju, na štednju svakao utiče i to da se ne kupate u kadi, nego se tuširate, kada se tuširate, prekidate puštanje vode. Razmišljajte o tome, da su vam to troškovi, što manje potrošite vode, to će vam biti manji računi”, preporučuje Banjac.

Kako šporet da štedi struju Takođe, navodi i da šporet troši u prosečnom domaćinstvo između 15 i 17 odsto struje. Ima čitav niz mera, od onih najjednostavnijih, da se poklopi šerpa, da koristite šerpe sa ravnim dnom i dobrom toplotnom provodljivošću, kao i veličinu ringle koja odgovara dnu šerpe.

“Kada voda proključa smanjite ringlu na manju temperaturu. Ništa ne dobijate time, ako dovodite puno toplote, osim da voda brže ispari. Njena temperatura kada vri je uvek 100 stepeni, nećete ubrzati proces kuvanja”, ukazuje Banjac.

Dodaje i da svi znamo da je ekspres lonac odlično rešenje, da mu tri, do četiri puta treba manje vremena da se skuva neko jelo. Pri tom on omogućava da se hrana termički obrađuje na višoj temperaturi, nego što je to slučaj u običnoj šerpi.

“U poslednje vreme pojavili su se takozvani indukcioni šporeti. Oni su efikasniji, jer preskačemo zagrevanje ringle i direktno se greje šerpa. Rerna takođe dosta troši, pa možete da je podesite da se tokom noći uključi i ispeče jelo. Dobro rešenje su i mikrotalasne rerne. Pravilnim rukovanjem može da se uštedi od 30 do 40 odsto”, smatra profesor.

Kupovati efikasnije veš mašine Što se tiče veš mašina, koje često koristimo, veoma je bitno da se kupuju efikasnije.

“Uređaj u D kategoriji troši za 50 odsto više energije nego u klasi A. Jeste da je proizvod nešto skuplji, ali kada se izračuna godišnja ili potrošnja u toku njenog radnog veka, videćete da se to isplati. Naravno treba je koristiti na nižim temperaturama. Današnji deterdženti su izuzetno jaki, ne treba da se ide na nekadašnje iskuvavanje veša. Na kraju, ni veš koji peremo ne dozvoljava te visoke temperature”, objašnjava profesor.

Najveću energiju veš mašine potroše za zagrevanje vode. Ako imate program od 60 stepeni, 80 odsto utrošene energije vam odlazi na zagrevanje vode. Slično važi i kada je reč o mašinama za pranje sudova, niže temperature, eko programi, kraći programi, zato je savet da se sudovi isperu pre stavljanja u mašinu.

Takozvani mali potrošači, tokom vremena su postali veliki potrošači.

“U početku kada su se pojavili kompjuteri, da bi smanjili potrošnju energije izmišljen je takozvani stend-baj mod, isto i za televizore. Takozvano pripremno stanje, dakle da on ne radi, da se monitor ugasi, da ne bi trošio nepotrebno električnu energiju. I zaista oni štede na taj način. Međutim ljudi su počeli da se ponašaju lagodno u toj poziciji, kompjuteri nam stalno ostaju u tom stend-baj modu, televizori takođe”, ističe Banjac.

Pored toga, dodaje, svi imamo razne modeme, rutere, risivere, njihova potrošnja je zaista mala, ali razlika između njih i velikih potrošača je što oni rade 24 sata, 365 dana u godini.

“Ako ste u mogućnosti isključite te uređaje. Oni obično stoje jedan pored drugog, priključeni na produžni kabl sa više utičnica. Kad izlazite iz kuće, isključite prekidač, neće im štetiti, tako ih odmarate. Takođe iz upotrebe izbacite sve sijalice sa užarenom niti, stavite led sijalice, devet puta manje troše energije”, savetuje profesor.

Banjac poručuje i da ukoliko smo disciplinovani i potrudimo se da pravilno koristimo uređaje u domaćinstvu, možemo uštedeti i do 10 odsto električne energije.

Espreso/RTS