SpektarVesti

Od 2012. do danas ubijeno više od 1.700 ekoloških aktivista

Više od 1.700 ekoloških aktivista ubijeno je tokom poslednje decenije, što znači da je u proseku svaki drugi dan stradala jedna osoba zbog borbe za očuvanje prirode, saopštila je nevladina organizacija Globalni svedok.

U izveštaju „Decenija prkosa“ se navodi da su od 2012. do 2021. ubijena najmanje 1.733 borca za očuvanje zemlje i životne sredine.

Za ubistva su odgovorne plaćene ubice, organizovane kriminalne grupe i njihove vlade, a najviše aktivista je ubijeno u Brazilu, Kolumbiji, Filipinima i Meksiku.

Samo 2021. zabeleženo je 200 ubistava, od čega je više od tri četvrtine počinjeno u Latinskoj Americi.

Od evropskih zemalja, po jedno ubistvo je zabeleženo u Francuskoj i Irskoj, po dva u Rumuniji i Španiji, po četiri u Ukrajini i Rusiji.

Evropska unija, navodi se u izveštaju, kao veliki trgovinski blok sa globalnim uticajem ima odgovornost i priliku da predvodi put ka većoj korporativnoj odgovornosti.

„EU je dužna da doprinese zaštiti ljudskih prava i životne sredine, posebno tamo gde njeno delovanje ima međunarodni uticaj“, navode autori.

U izveštaju objavljenom 29. septembra ukazuje se da je hitno potrebno zaštititi one koji brane zemlju i životnu sredinu u vreme pogoršanja klimatske krize i ugroženog biodiverziteta.

Veliki broj ubistava, nasilja i represije povezano je sa teritorijalnim sukobima i težnjom za ekonomskim rastom, koji je zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa.

Autori izveštaja napominju da podaci o ubistvima ne pokazuju prave razmere problema, jer je u nekim zemljama teško proceniti situaciju u kojoj se nalaze aktivisti zbog ograničene slobode medija i nepostojanja nezavisnog monitoringa. Takođe, teško je pratiti sporove oko zemljišta i ekološke probleme u zemljama u kojima se vode sukobi.

Istraživanje je pokazalo i da se mali broj počinilaca ikada privede pravdi zbog propusta vlasti da pravilno istraži te zločine.

„Mnoge vlasti ignorišu ili aktivno ometaju istrage tih ubistava često zbog navodng dosluha korporativnih i državnih interesa“, saopštio je Globalni svedok.

Portparol organizacije je rekao da starosedeoci, ekološki aktivisti i drugi branioci zemlje i životne sredine imaju ključnu ulogu kao „prva linija odbrane od ekološkog kolapsa“ i da rizikuju svoje živote boreći se protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

„Oni su suočeni s nasiljem, kriminalizacijom i uznemiravanjem koje održavaju represivne vlade i kompanije koje prioritet daju profitu nad štetom koja se nanosi ljudima i životnoj sredini“, rekao je portparol.

U istraživanju se ističe i da se autohtone zajednice suočavaju s nesrazmernim brojem napada. Pripadnici tih zajednica su bili žrtva u gotovo 40 odsto slučajeva, iako čine samo pet odsto svetske populacije.

Globalni svedok je pozvao na odgovornost kompanije i vlade za nasilje nad braniocima zemlje i životne sredine, „ljude koji su na prvoj liniji fronta“ u borbi protiv klimatske krize.

„Hitna akcija je potrebna na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se okončalo nasilje i nepravda s kojim se suočavaju“, navodi se u saopštenju.

N1