Spektar Vesti

Mali i srednji farmeri najugroženiji, zadruge vidimo kao spas

Agroekonomski analitičar Milan Prostran izjavio je u emisiji N1 Studio Live, govoreći o nedavnom deljenju paradajza u Leskovcu i problemima proizvođača, da su najugroženiji u ovoj situaciji “mali farmeri sa farmama veličine od 0,5 do pet hektara”. “Moramo kao što rade farmeri u EU, razvijati taj sistem kooperative, kod nas se to zove zadruga, savremena moderna zadruga, koja je pravno lice, koja se kod nas polako vraća ili rehabilituje… Zadruge imaju još izvesne probleme kada je u pitanju povraćaj imovine, ja pripadam nekom nacionalnom timu za preporod sela Srbije, pisali smo i dokumente, sa akademijom nauka smo radili, mi vidimo zadrugu kao instituciju koja može da spasava te male i srednje farmere”, kaže on.

Prema njegovim rečima, „na tržištu se poslednjih desetak ili dvadeset godina dešavaju jako čudne interesantne stvari“.

„Nemamo sezonost ni u proizvodnji ni u potrošnji. Paradajz kao proizvod ima elastičnu tražnju veoma malu, za razliku od drugih vrsta voća i povrća koje imaju elastičnost tražnje drugu, mogu da idu u duboka zamrzavanja, pa da se prodaju čitave godine. Mene zanima kako će se određivati referentna i interventna cena“, kaže on.

Kako je rekao, „tumačimo dosta strogo i naredbodavno to slobodno tržište“.

„Smatramo da sve što uvedete kao neku od mera kojim se ograničava promet, smatramo da je kršenje ili sporazuma s EU ili Ceftom, moram da kažem da generalni sekretar STO, koja promoviše slobodnu trgovinu, mi nismo nažalost članica, oni su u 2019. godini uveli toliko tih mera ogrančenja prometa u vrednosti do 765 milijardi dolara“, kaže Prostran.

Istakao je da su najugroženiji u ovoj situaciji „mali farmeri sa farmama veličine od 0,5 do pet hektara“.

„Moramo kao što rade farmeri u EU, razvijati taj sistem kooperative, kod nas se to zove zadruga, savremena moderna zadruga, koja je pravno lice, koja se kod nas polako vraća ili rehabilituje… Zadruge imaju još izvesne probleme kada je u pitanju povraćaj imovine, ja pripadam nekom nacionalnom timu za preporod sela Srbije, pisali smo i dokumente, sa akademijom nauka smo radili, mi vidimo zadrugu kao instituciju koja može da spasava te male i srednje farmere“, kaže on.

Dodao je da je paradajz proizvod koji je samo otvorio mnoga „još uvek otvorena pitanja“.

„Upravo pitanje proizvodnje voća i povrća kod malih farmera, tu moramo da tražimo rešenja“, kaže on.

Ističe da proizvođačima paradajza sada treba odmah neka finansijska pomoć.

„Država nije predvidela meru, ja bih predložio da to bude mera takozvane kompenzacije cene. Njima treba svež novac“, kaže Prostran.       N1