SpektarVesti

Kurti ponovo preti: “Ako Zapad bude dozvolio Srbiji…”; Zove saveznike u pomoć

Aljbin Kurti nastavlja da koristi zapaljivu retoriku.

Kosovski premijer izjavio je da će se tenzije na severu Kosova nastaviti, ako zapadne demokratije budu dozvolile Srbiji da nastavi sa “svojim starim snovima, koji postaju noćna mora za susede Srbije, ali i za sam srpski narod”.

Kurti je, uoči sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu 18. avgusta, rekao da bi svako rešenje trebalo da ima “međusobno priznanje u centru”.

“Mislim da je problem Beograda što jednostavno nastavlja sa svojim starim snovima koji postaju noćna mora za susede Srbije, ali i za sam srpski narod”, rekao je Kurti za Fajnenšel tajms, prenose prištinski mediji.

U tom kontekstu, Кurti je govorio i o ruskom uticaju na kosovsko-srpske odnose.

“Zabrinuti smo, ali se ne plašimo. Kako će se situacija razvijati mnogo zavisi od toga kakav će stav zapadne demokratije zauzeti prema Beogradu”, rekao je on.

Kurti je kazao da su “ono što Srbija želi evropski fondovi, rusko oružje, kineske investicije i američka tolerancija”.

“Ako zapadne demokratije to više ne dozvoljavaju, rešenje će biti mnogo lakše postići. Ali ako (Srbima) bude dozvoljeno da igraju ovu igru, ova tenzija će se nastaviti”, rekao je Kurti.

Kurti je opisao srpski nacionalizam i ruske interese kao “istu stvar”, dodajući da bi raspad jednog oslabio drugi.

“Putin želi da dokaže da je intervencija NATO na Кosovu bila privremeni uspeh. Ali mi smo svedoci da je Kosovo tu da ostane”, rekao je kosovski premijer.

Zove saveznike u pomoć

Tri dana uoči susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je u intervjuu za Fajnenšl tajms (FT) ponovo pozvao zapadne sile da mu pomognu da Srbija prizna jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost.

„Potrebna nam je pomoć naših saveznika i partnera – Velike Britanije, SAD, Nemačke, Francuske, Italije i drugih – da nam pomognu oko nepriznavanja“, rekao je Kurti.

Kurti je rekao da svaka rezolucija mora biti usredsređena na međusobno priznavanje. „To neće biti jedina stavka. . . već centralni deo“, rekao je on uoči predstojećeg susreta.

Govoreći o sukobima u Ukrajini, Kurti je ponovio da Srbija ima bliske veze sa Moskvom i u prilog tome je naveo da se energetski sektor Srbije, kako kaže, u velikoj meri oslanja na ruske resurse i izložen je većinskom ruskom vlasništvu nad kompanijama.

Otuda, piše FT, Kurti kaže da postoji jasan rizik od uplitanja Rusije u odnose Srbije i Kosova, što, kako tvrdi, povećava šanse za sukob.

„Zabrinuti smo, ali se ne plašimo. Kako će se situacija razvijati zavisiće mnogo od stava i pritiska zapadnih demokratija na Beograd”, rekao je, između ostalog, Kurti.

FT je u istom tekstu preneo i pisani odgovor direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića, koji je rekao da Beograd vodi „nezavisnu nacionalnu i bezbednosnu politiku, sarađujući na uravnotežen način i sa istokom i sa zapadom“.

Krajnji cilj Beograda je članstvo u EU, rekao je on, ali je dodao da Kosovo i Kurti guraju agendu pod „izgovorom“ rata u Ukrajini.

beta, B92, foto: prntscr/YT/AlJazeera