Kosovska štampaVesti

Kurti čestita Evropski dan jezika ali iskustva Srba sa Kosova gorka, kažu – hvali se tuđim rezultatima

„Kosovo je višejezično društvo i ova vrednost ima duboke korene u našoj zemlji. (…)Kosovo ostaje snažno posvećeno promovisanju vrednosti višejezičnosti, smatrajući da je ova vrednost sredstvo za očuvanje bogatog i raznolikog karaktera našeg društva. Vlada Republike Kosovo će takođe udvostručiti svoje napore da obezbedi zaštitu prava na upotrebu službenih jezika. Srećan Evropski dan jezika!“, poručio je Aljbin Kurti na Evropski dan jezika koji se danas obeležava.

Svetski dan čestitao je fotografijom na kojoj pozira sa dugogodišnjim poverenikom za jezike koji radi pri kabinetu kosovskog premijera – Slavišom Mladenovićem. Zahvalio mu se na dosadašnjoj saradnji.

Izlistao je i ovom prilikom ono što vidi kao uspešne zajedničke rezultate svog rada sa Ministarstvom prosvete, nauke, tehnologije i inovacija i Kancelarijom poverenika za jezike:

„Osnovali smo Balkanski program na Univerzitetu u Prištini, gde studenti iz svih zajednica mogu da uče jezike balkanskih naroda. Ove akademske godine u ovaj program je upisano 15 studenata i nadamo se da će se ovaj broj povećati u narednim godinama; Okvirni nastavni plan i program Kosova je otvorio mogućnost integracije jezika zajednica kao izbornih predmeta; Pokrenuli smo inicijativu za osnivanje jedinice za prevođenje i usklađivanje koja će se baviti višejezičnim zakonodavstvom; Podržali smo funkcionisanje online platforme ‘VOC-UP’ za učenje jezika, preko koje je više od 70.000 građana Kosova steklo najmanje osnovno znanje albanskog ili srpskog jezika“.

Nasuprot ovim pozitivnim porukama iz kabineta kosovskog premijera, Srbi svedoče o drugačijoj situaciji. Uprkos tome što je srpski jezik i prema kosovskom ustavu drugi službeni jezik, predstavnici civilnog društva, novinari koji izveštavaju na srpskom, i sami građani, godinama unazad navode gorka iskustva, čiji je samo delić pretočen u istraživanja i preporuke.

Milica Andrić-Rakić iz Nove društvene inicijative, podseća na to da su jezička prava najvidljiviji deo Ahtisarijevog plana te se napredak na tom polju – „tačnije – izostanak progresa najviše vidi“, kaže.

Kosovske institucije već decenijama ne uspevaju da odgovore na problem nedostatka kvalitetnog i školovanog kadra. Odsek za Balkanistiku jeste dobar odgovor na to, ali je jasno da se to ne bi desilo bez ozbiljnog pritiska OEBS-a, Britanske ambasade i IOM-a, podseća ona na dugogodišnje napore ovih organizacija da se, pored balkanistike, i ostali projekti koje je Kurti pobrojao i dese.

„I tu i leži problem, nivo poštovanja jezičkih prava zavisi u najvećoj meri od stranih fondova i rada međunarodnih i lokalnih nevladinih organizacija i to je neodrživo ukoliko taj pristup ne postane institucionalizovan. Sve rezultate koje je Kurti pobrojao rezultati su međunarodnih i lokalnih nevladinih organizacija, ne vlade Kosova“, navela je Andrić-Rakić.

Afirmacija jezika lokalnih zajednica takođe nema smisla jednom godišnje, naglašava dalje, ako ostatak godine vladin vrh jedan od jezika nevećinskih zajednica „koristi kako bi dezavuisala interese te zajednice upravo korišćenjem tog jezika kroz fraze ‘Zajednica nuk kalon“ i ‘Jo Zajednica’“,poručila je Andrić-Rakić.

I Miodrag Milićević, direktor NVO „Aktiv“, takođe smatra da uprkos naporima kosovske vlade da se stanje po pitanju upotrebe jezika prikaže daleko boljim nego što je u praksi to slučaj, upotreba srpskog jezika u svakodnevnom životu i dalje ostaje jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju građani srpske nacionalnosti u komunikaciji sa većinski albanskom zajednicom i zvaničnim institucijama.

Jedan od osnovnih problema na nivou institucija je nedostatak političke odgovornosti za dugogodišnje stanje u ovoj oblasti koje gotovo podjednako prisutno u gotovo svim javnim institucijama, ukazuje Milićević na problem.

Ovaj problem je naročito izražen u pristupu informacijama od javnog značaja.

„Odlazak u banku, poštu, centar za socijalni rad, poresku službu i mnoge druge institucije od javnog značaja predstavlja izazov za građane na koji nijedna od ovih institucija zaduženih za neposrednu komunikaciju sa građanima nije spremna da u potpunosti i na adekvatan način odgovori“, navodi i dodaje:

„Neretko nerazumljiv prevod, ili pak, odsustvo bilo kakvog prevoda predstavlja očigledno kršenje zakonom i ustavom garantovanih prava srpske zajednice na Kosovu. Mnogi od tih slučajeva su dokumentovani u mnogobrojnim izveštajima lokalnih i međunarodnih organizacija, ali je izostala politička volja za bilo kakvim promenama koje bi na suštinski način trajno rešili ovaj višegodišnji problem“.

Stoga se, zaključuje Milićević, upotreba srpskog, kao drugog službenog jezika na Kosovu, ne sme posmatrati kao privilegija jedne zajednice, već kao obaveza insitucija da adekvatno i u potpunosti odgovori na potrebe srpske zajednice.

Evropski dan jezika obeležava se svake godine i ustanovljen je od strane Saveta Evrope 2001. godine. Cilj je promovisanje i informisanje javnosti o značaju učenja jezika kako u okviru škola tako i van njih i povećanje stepena višejezičnosti i međusobnog sporazumevanja.

U Gračanici je povodom današnjeg dana, u toku tribina „Кako se sporazumevamo – upotreba jezika na Кosovu i Metohiji“, u organizaciji Doma kulture „Gračanica“ i Društva novinara Кosova i Metohije.

KoSSev, foto: prntscr/YT/AlJazeera