Kosovska štampaSpektarVesti

Kuda vodi briselska “mapa puta” o energetici?

Danas je, kako je bilo i očekivano proteklih nedelja, u okviru briselskog procesa došlo do finalizacije dokumenta nazvanog „Mapa puta za implementaciju energetskih sporazuma“ (eng. Energy Agreements’ Implementation Roadmap). Ovaj dokument u 9 tačaka definiše šta bi trebalo da se desi u oblasti energetike na Severnom Kosovu, i u ovom tekstu ću izložiti, rečnikom majora Kursule, neka lična zapažanja u vezi sa njim.

U prvoj tački, ovaj dokument predviđa ono što sam u mom prethodnom tekstu naveo kao racionalno rešenje – licenciranje Elektrosevera. Ukoliko do toga ne dođe, sve ostale tačke nemaju previše smisla, jer se rokovi predviđeni u njima vezuju za ovaj prvi korak, odnosno tačku. Taj postupak može biti okončan koliko ove nedelje, ukoliko postoji politička volja, a može i potrajati još koju godinu, ukoliko takva volja ne postoji – tako funkcioniše prištinski pravni sistem.

U narednim tačkama, nižu se razne obaveze kako sa strane Elektrosevera, tako i sa strane prištinskih organa (poput Regulatorne kancelarije za energetiku, tzv. ERO) i privrednih društava (operater sistema KOSTT i elektrodistribucija KEDS), uz posredničku ulogu EU. U vezi sa ovim obavezama, istakao bih ovde sledeće:

  • Elektrosever treba da dostavi KOSTT i KEDS podatke o potrošačima – zanimljivo je videti kako će se ovo odvijati, odnosno koji će potrošači biti obuhvaćeni ovim, te da li će se prilikom dostavljanja ovih podataka voditi računa, ako ništa drugo, a ono o propisima o zaštiti podataka o ličnosti;
  • Elektrosever treba da potpiše niz ugovora sa KOSTT i KEDS, uključujući tu i ugovor o pružanju usluga distribucije u četiri opštine na Severnom Kosovu. Nejasno je ko će pružati tu uslugu da li Elektrosever ili KEDS, kao i pod kojim uslovima, odnosno kakav će biti sadržaj tog i ostalih ugovora – i to će takođe biti zanimljivo videti;
  • Jasno je napisano da će KEDS i KOSTT imati pristup trafo-stanici Valač, čime se potvrđuje moj stav da nema potrebe za njenim zauzimanjem – ona je, barem na papiru, ovim dokumentom i izričito predata prištinskim vlastima, u čijem sistemu inače radi poslednjih godina;
  • KOSTT i KEDS će, uz saglasnost Elektrosevera, podneti ERO investicioni plan, koji će između ostalog obuhvatiti i troškove održavanja i gubitke na mreži, koji ERO (deluje bezuslovno) treba da odobri u kratkom roku. Iako nije izričito, čini se jasnim da se ovo odnosi na Severno Kosovo.

Konačno, u pretposlednjoj tački ovaj dokument predviđa da će ERO oduzeti licencu Elektroseveru ukoliko se ono što je njime predviđeno ne ispuni u roku od 100 dana od licenciranja tj. prvog koraka/tačke.

Imajući sve navedeno u vidu, može se zaključiti sledeće:

  • Ukoliko je to nekom nekad i bilo sporno, sada više ne može biti – a sprovođenjem ovog dokumenta, Severno Kosovo se u potpunosti apsorbuje u prištinski energetski sistem;
  • Postoji višestruka nejednakost u korist Prištine – sporazum će početi da se primenjuje tek kada prištinski organi, bez ikakvog definisanog roka i uslova (dakle uz potpuni diskreciju), licenciraju Elektrosever. Međutim, ukoliko bilo ko na prištinskoj strani (ERO, KOSTT ili KEDS) ne postupa u rokovima predviđenim ovim dokumentom, posledice će snositi samo Elektrosever, i to tako što će mu biti oduzeta licenca;
  • U tom smislu, čini se da je pozicija Elektrosevera sasvim sigurno nesigurna, a vrlo moguće i privremena. On će početi sa radom samo ako mu Priština dozvoli, i može da prestane u svakom trenutku ukoliko to Priština želi. Od sadržine sporazuma između Elektrosevera i KOSTT/KEDS zavisi šta će se desiti ukoliko dođe do oduzimanja licence Elektrosevera, ali ako se bude pratio duh ovog dokumenta, verovatno će KOSTT i KEDS preuzeti punu nadležnost nad njegovim energetskim sistemom.

Drugim rečima, ovo je jedan značajan korak u implementaciji prethodno dogovorenih dokumenata koji se bave energetikom. Verovatno je da su se oni mogli implementirati i bez njega, ali je sa njim njihova implementacija za nijansu jasnija, uz širok prostor za diskreciju Prištine u onim delovima koji su nedorečeni.

Razlozi za njegovo donošenje su verovatno politički, i treba ih tražiti u korpusu problema koji su sada povezani bratoubilačkim ratom u Ukrajini, poput energetske krize i proširenja EU.

Međutim, ukupno gledano, ovaj sporazum ne nudi previše Srbima na Severnom Kosovu, a potencijalno može i loše uticati na njihov položaj. Elektrosever kao nekakva pretpostavljena slamka spasa može lako da doživi sudbinu čuvene fusnote – da se istopi, nestane i na njega zaboravi.

Treba spomenuti i da ovaj dokument ne ulazi u pitanje imovine, mada se može opravdano postaviti pitanje indirektnog legitimisanja prodaje KEDS turskom investitoru od strane Prištine, s obzirom da se KEDS javlja kao saugovarač Elektrokosmeta.

Takođe, ovaj dokument ne ulazi ni u pitanje duga za električnu energiju (ne)isporučenu na Severno Kosovo u prethodnim godinama/decenijama, ali to ne mora nužno biti dobro, s obzirom da o tome nastavljaju da odlučuju prištinski organi u sad već višegodišnjoj partiji institucionalnog ping-ponga.

Na kraju, ukoliko se do tada ovaj dokument sprovede, i ukoliko dođe do najavljene razmene beogradske struje za prištinski ugalj, biće interesantno takav aranžman razložiti na proste činioce: Beograd će Prištini izvoziti svoju struju, preko sistema koji je nekad bio njegov (i koji je on predao Prištini), a za to će dobiti ugalj iz kopova na koje (još uvek) polaže pravo – ili će možda i to biti indirektna legitimizacija njihove uzurpacije od strane Prištine.

Piše: Dragutin Nenezić

Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika.

KoSSev