SpektarVesti

Krimski Tatari na udaru Kremlja: ‘Mobilišu ih sve! Ako se predaju, Rusi će im pucati u leđa‘

Šta će reći Erdogan?

Pripadnici etničke zajednice koja koja se uglavnom protivi ruskoj vlasti od aneksije 2014. godine, kažu da su nesrazmerno mobilisani.

Tatari na Krimu predstavljaju muslimansku manjinu turskog porekla koja je do ruske aneksije 2014. brojala do 300.000 ljudi i činila 13 posto stanovništva na Krimu. Radi se o potomcima ljudi koji su tokom Osmanlijskog carstva preuzeli turski jezik i islam kao svoju veru. Zbog toga se smatraju Turcima, navodi se u dokumentu turskog Ministarstva spoljnih poslova, preneo je DW. Ankara se etnički i kulturno oseća povezana sa, kako ih nazivaju, krimskim Turcima.

Duboko ukorenjeni antiruski osećaj potiče nije nešto novo . Staljin je 1944. godine usvojio zakon kojim se krimski Tatari označavaju kao izdajnici Sovjetskog saveza jer je bilo tatarskih grupa koje su se borile na strani nacista. Nakon toga su svi Tatari proterani sa Krima. Tek nakon raspada Sovjetskog saveza i nezavisnosti Ukrajine, dakle od 1990. godine, počeo je povratak turskih Tatara na Krim.

Sada, aktivisti za ljudska prava na Krimu kažu da je ruska mobilizacija na tom od Kremlja okupiranom poluostrvu nesrazmerno usmerena na krimske Tatare, etničku grupu koja se uveliko protivi ruskoj vlasti otkako je to područje pripojeno Rusiji 2014. godine. “Svugde, u svakom gradu, čujem da su većina mobiliziranih krimski Tatari, a znamo da posebno ciljaju naselja s pretežno krimsko-tatarskim stanovništvom”, rekao je u telefonskom intervjuu aktivist iz te etničke zajednice, čiji mnogi pripadnici još uvek žive na tom poluostrvu, kako prenosi The Guardian. “Ovo će za nas biti katastrofa za koju će trebati godine da se oporavimo”.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je u sredu “delimičnu mobilizaciju” u pokušaju da ojača vojne snage za nastavak ruske invazije na Ukrajinu novim vojnicima. Širom zemlje porodice se opraštaju od muškaraca koji su pozvani u borbu. Pritom ima izvještaja o nesrazmerno velikom broju mobilisanih u siromašnim regijama naseljenim etničkim manjinskim zajednicama, poput Burjatije i republika na Severnom Kavkazu, prenosi Jutarnji.hr.

Krimski Tatari, koji su velikom većinom muslimanske veroispovesti, čine otprilike 13 posto stanovništva Krima. Ne postoji službena dokumentacija ko je sve mobiliziran, odnosno po kojim kriterijumima, no rašireni ‘dokazi‘ koji proizlaze iz razmene informacija među pripadnicima etničke zajednice, sugerišu da su krimski Tatari nesrazmerno obuhvaćeni tim procesom. U Krim SOS, ukrajinskoj organizaciji za ljudska prava, procenjuju da je 90 posto poziva o mobilizaciji uručeno krimskim Tatarima. “Ovo je svestan napor da se uništi tatarski narod na Krimu”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom svog noćnog video obraćanja u subotu.

‘Nažalost, Rusi nisu dovoljno glupi‘

Tamila Taševa, predstavnica ukrajinskog predsednika za Krim, takođe je izjavila kako veruje da Moskva namerno cilja tu skupinu. “Krimski Tatari su Rusiji najmanje lojalan segment stanovništva i bilo je jasno da su ih vrlo oraspoložili nedavni ukrajinski vojni uspjesi. Sada ih kažnjavaju”, rekla je Taševa.

Taševa, i sama krimska Tatarka, kaže da je dobila desetine izveštaja od pripadnika svoje etničke zajednice o policiji koja je dolazila u njihove gradove ili sela i delila pozive. “Ljudi su u panici, ne znaju šta da rade”, rekla je. Ona savetuje mobiliziranim Tatarina da izbegavaju kontakt s ruskim ili proruskim vlastima što je više moguće te da se pokušaju predati ukrajinskim snagama prvom mogućom prilikom. “Ali, naravno, zabrinuti smo da će im Rusi jednostavno pucati u leđa”, dodaje.

Upitana je li naoružavanje hiljada protivnika strategija koja bi se Moskvi mogla obiti o glavu, kaže da “nažalost, Rusi nisu dovoljno glupi da stave sve krimske Tatare zajedno u istu jedinicu”. Mnogi su prijavili da se osećaju bespomoćno i da se javlja panika u zajednici, dok neki pripadnici te etničke grupe pokušavaju da pobegnu s Krima.

No, s najbližom operativnom međunarodnim aerodromom stotinama kilometara od Krima, stalnim glasinama da bi Rusija mogla zatvoriti most preko Kerčkog moreuza koji povezuje poluostrvo s Rusijom i ogromnim gužvama na preostalim otvorenim kopnenim granicama Rusije s drugim zemljama, pobeći nije lako. “Trenutno je to jedina tema razgovora. Kako pobeći, kako se sakriti, kako se izvući iz Rusije. Juče sam bio na rođendanu i niko nije pričao ni o čemu drugom. Nema smeha, nema sreće. Svi su depresivni, žene su u suzama”, rekao je aktivista.

“Na području okupiranog Krima, Rusija se tokom mobilizacije fokusira na krimske Tatare. Na taj način Rusija pokušava uništiti genetski fond krimskih Tatara, koji se nakon 1944. godine još nisu u potpunosti oporavili. Muškarci se odvode od 18 godina. Ljudi su prisiljeni da beže s Krima, što nisu činili od 2014. godine”, kaže Taševa.

Iskustvo progonstva dovelo do opiranja ruskoj aneksiji

“Trenutno hiljade krimskih Tatara, uključujući njihove porodice, napuštaju Krim preko teritorija Rusije uglavnom prema Uzbekistanu, Kazahstanu. Budući da krimski Tatari nemaju strane pasoše, samo ruske. Dakle, krimski Tatari mogu ići samo u one zemlje u koje građanima Rusije nije potrebna viza”, prenosi CNN njene reči iz intervjua koji je dala za ukrajinsku parlamentarnu televiziju.