SpektarVesti

Kisindžer upozorava: Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom

Henri Kisindžer još jednom je kritikovao politiku SAD prema ostatku sveta.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao je da je Vašington odbacio tradicionalnu diplomatiju i da je, u odsustvu velikog lidera, svet doveo do ivice rata sa Rusijom i Kinom zbog Ukrajine i Tajvana.

„Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom zbog pitanja čiji smo delimični tvorci, bez ikakvog koncepta kako će se kriza završiti ili gde će nas odvesti“, rekao je Kisindžer za The Wall Street Journal.

Prema njegovim rečima, moderni američki lideri vide diplomatiju kao nešto zbog čega treba da imaju „lične odnose sa neprijateljem“, pokušavaju da preobraze ili osude svoje sagovornike i ne pokušavaju da shvate njihovo razmišljanje.

Kisindžer smatra da bi SAD trebalo da traže ravnotežu između sebe, Rusije i Kine.

Po njegovim rečima sve što SAD treba da rade je da ne jačaju tenzije, već da stvaraju mogućnost, kako bi imale neku svrhu.

Ostaje pri stavu: Zapad da ozbiljno shvati Putina

Kisindžer, koji sada ima 99 godina, elaborirao je ulogu Zapada u sukobu u Ukrajini u nedavnoj knjizi u kojoj se profilišu istaknuti lideri posle Drugog svetskog rata.

On je opisao odluku Rusije da pošalje trupe u Ukrajinu kao motivisanu sopstvenom bezbednošću, jer bi ulazak Ukrajine u NATO pomerio oružje alijanse na 480 kilometara od Moskve.

Nasuprot tome, ako bi Ukrajina u potpunosti potpala pod ruski uticaj, malo bi se šta učinilo da se „smire istorijski evropski strahovi od ruske dominacije“.

Diplomate u Kijevu i Vašingtonu trebalo je da izbalansiraju ove zabrinutosti, naveo je u knjizi, opisujući trenutni sukob u Ukrajini kao „izrastanje neuspelog strateškog dijaloga“.

U razgovoru za „Vol strit žurnal“ mesec dana nakon objavljivanja knjige, Kisindžer je ostao pri svom insistiranju da je Zapad trebalo da ozbiljno shvati bezbednosne zahteve ruskog predsednika Vladimira Putina i da je odbio da je odbio da potvrdi da Ukrajina jednog dana neće biti primljena u NATO savez.

Uoči svoje vojne operacije u Ukrajini, Rusija je SAD-u i NATO-u predstavila pisane nacrte svojih bezbednosnih zabrinutosti, koje su obe strane odbacile.

Kisindžer, koji je kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih vodio opsežne pregovore sa vijetnamskim komunistima čak i dok je američka vojska vodila rat protiv njih, rekao je da savremeni američki lideri imaju tendenciju da gledaju na diplomatiju kao na „lične odnose sa protivnikom“, kao i da su „skloni da pregovore posmatraju u misionarskom, a ne psihološkom smislu, nastojeći da preobrate ili osude svoje sagovornike, a ne da proniknu u njihovo razmišljanje“.

Umesto toga, Kisindžer je naveo da SAD treba da traže „ravnotežu“ između sebe, Rusije i Kine. Ovaj termin se odnosi na „neku vrstu ravnoteže moći, uz prihvatanje legitimiteta ponekad suprotstavljenih vrednosti“, objasnio je Kisindžer.

„Jer ako verujete da konačni ishod vašeg truda mora biti nametanje vaših vrednosti, onda mislim da ravnoteža nije moguća.“

nastavak—->