Spektar Vesti

Kilometarska hrpa PLASTIKE nađena na 5800m dubokom MORSKOM DNU

Japanska ekspedicija koja je spustila podmornicu na dno severnog Tihog okeana otkrila je jeziv prizor.

” Svake godine više od 10 miliona tona plastike završi u morima. Ono što vidimo da pluta na površini samo je malen deo tog otpada.”- izjavio je jedan od istraživača za Academic Times a prenela je Geopolitika.news.

U dubokoj brazdi, na 5800m dubine, podmornicom su pronašli kilometarsku “deponiju” plastičnog otapda. Čak 80% pronađene plastike je jednokratno, npr. kese i flaše. Plastici u moru treba više od jednog veka da se raspadne, ali čak ni tada se ne razgradi potpuno. Nakon raspadanja pređe u čestice mikroplastike, ispuštajući pri tom razna štetna jedinjenja koja se na plastici nalaze. Plastika i mikroplastika štetne su za celokupni morski sistem i morske životinje. Životinje ispod mora slučajno se zapetljavaju u kese i trake, a ribe gutaju mikroplastiku. Plastika u moru izaziva probleme morskim životinjama jer je često zamjenjuju za hranu. Progutana plastika životinjama može smetati pri probavi prirodne hrane i zavisno od veličine i oblika plastičnih predmeta mogu se zadržati u probavnom sustavu sve dok životinja ne ugine.  Istraživanja sugerišu da više od pola riba koje jedemo, jedemo zajedno s plastikom, videli je ili ne.

Šira analiza uglednog časopisa Science otkrila je da od 20 država koje loše upravljaju plastikom, njih čak 12 se nalazi u Aziji. No, problem plastike nije problem koji je “tamo negde daleko”. Naime, more, vazduh i voda zajedno sa štetnim stvari koje bacamo nisu ograničene državnim granicama u svojim kretanjima.

Kako je ranije preneo BBC zagađenje je pronađeno i u sedimentima izvučenim sa dna Mediterana, blizu Italije.

U analizi, koju je predvodio Univerzitet u Mančesteru, pronađeno je i do 1,9 miliona komadića plastike po kvadratnom metru. U te predmete su najverovatnije spadala vlakna iz odeće i drugih sintetičkih tekstila, kao i sićušni delovi iz krupnijih predmeta koji su se vremenom raspali.

Istrage koje su sproveli istraživači navele su ih da zaključe kako su mikroplastiku (manja od jednog milimetra) na konkretnim lokacijama na okeanskom dnu koncentrisale snažne podvodne struje.

Izračunato je da u okeane svake godine, uglavnom preko reka, uđe četiri do 12 miliona tona plastičnog otpada.

Naslovi u medijima bili su usredsređeni na velike mase otpada koje plutaju u virovima ili budu izbačene na obalu u plimama. Ali smatra se da to okom vidljivo đubre predstavlja samo jedan odsto morskog plastičnog kontingenta. Tačna lokacija preostalih 99 odsto je nepoznata.

Nešto od toga gotovo sigurno su unela u sebe morska stvorenja, ali mnogo veći deo se možda raspao i naprosto potonuo.

Mikroplastika predstavlja zagađenje u obliku sitnih plastičnih čestica manjih od pola centimetra koji kada se nađu u moru ili sedimentu predstavljaju gotovo nevidljiv, ali opasan oblik zagađenja.