SpektarVesti

Kako to da Rusija još nije bankrotirala?

Rusija ima dovoljno novca da plati svoje dugove, a problem je u tome što joj SAD ne daju da ih plati. Pitanje je, da li je to problem za Rusiju ili za zemlje koje je sankcionišu.

Rusija se od početka rata u Ukrajini suočava sa ozbiljnim ekonomskim sankcijama mnogih zemalja. U martu su Međunarodni monetarni fond i neke agencije za kreditni rejting procenile da će Rusija biti toliko pogođena da joj preti duboka recesija, pa čak i bankrot, odnosno nemogućnost otplate dugova. U Rusiji recesije još nema, a njena solventnost je složenije pitanje.

Rusija ima dovoljno novca

Rusija nema problema sa likvidnošću i u stanju je da izmiri svoje obaveze prema stranim kreditorima. Evropska unija još nije ograničila uvoz prirodnog gasa i nafte, koji su važni ruski izvozni artikli i kojima je cena od početka rata naglo porasla. Prema pisanju medija ima i mnogo novca u stranim valutama, iako su neke zemlje zamrznule zlato i novac koji Rusija ima u inostranstvu, a neke zemlje odbijaju da plate u ruskim rubljama.

Uprkos tome, Rusija ne može da vrati sav dug. Ministarstvo finansija SAD to nije dozvolilo od 25. maja. Do tada je bila na snazi takozvana generalna licenca američkog Ministarstva finansija, kojom je otplata duga izuzeta iz sankcija Rusiji.

Od tada Rusija nije mogla da izmiruje obaveze prema američkim i međunarodnim kreditorima, preneli su mediji. Tako do roka, koji je protekao 27. maja, nije isplatila planiranih 100 miliona evra kamata na obveznice. Međutim, ona ima opciju da tu kamatu plaća još 30 dana nakon isteka roka, pa joj ostaje još nekoliko dana. Krajem juna ističe joj rok za uplatu još 400 miliona evra kamata na obveznice.

„Imamo novca i želimo da platimo svoje obaveze“, rekao je krajem maja ruski ministar finansija Anton Siluanov. On je dodao da je problem veštački izazvala “neprijateljska država” i da šteti uglavnom stranim investitorima u ruski dug.

Koliko će takva nelikvidnost biti važna?

Ruski problem je inače neobičan, jer očigledno ima drugačije probleme od drugih nesolventnih zemalja. Nelikvidnost obično znači da država nema novca da plati svoje obaveze prema ostatku sveta i prema njegovim stanovnicima. Zato takva zemlja mora da dobije novac, ali je njeno zaduživanje otežano zbog crne tačke koju donosi status nelikvidnosti.

Međutim, Rusija ima novca i ne traži način da dođe do novca, bar ne od kreditora iz zemalja koje ograničavaju poslovanje sa njom, upozorava profesor Jože P. Damijan sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. Stoga nije jasno koliko bi teške posledice pretrpela Rusija da joj se ne dozvoli da otplati dug.

Naime, Rusija je već odložila jednu od svojih obaveza, a to je 1. juna zvanično odlučio odbor međunarodne asocijacije ISDA koja posluje na tržištu finansijskih instrumenata. Početkom maja Rusija je platila približno 1,9 miliona evra premalo da bi platila kamate na svoje obaveze.

Pomenuti odbor uključuje 14 finansijskih institucija, poput Bank of America, Deutsche banke i PIMCO fondova, kao i menadžment Eliot. Protiv odluke da Rusija nije ispunila svoje obaveze glasala je samo američka banka Sitibank.

N1