Kosovska štampaPolitikaVesti

Eskobar: Pravo Srba sa Kosova na dvojno državljanstvo mora biti zaštićeno sa obe strane

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je u intervjuu za N1 da misli da se nazire početak poboljšanja odnosa između Beograda i Prištine. „I moram reći da je sastanak predsednika Vučića s premijerom Kurtijem bio zaista dobar, vrlo profesionalan i miran. Bilo je ohrabrujuće videti taj nivo otvorenosti u prisustvu visokog predstavnika EU Borelja i gospodina Lajčaka“, rekao je. Eskobar je kazao da su ohrabrivali Prištinu da bude konstruktivnija i fleksibilnija, kao i da je video da za to postoji volja. Poručio je, između ostalog, da niko ne treba da strada zbog registarskih tablica i da dve strane treba da budu okrenute evropskim rešenjima. „Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa“, naglasio je.

On je u intervjuu za N1 naveo da je došao s porukom da u međunarodnoj zajednici vlada ogromna zabrinutost zbog potencijalne eskalacije nasilja povodom mera koje je implementirala kosovska vlada.

„Tokom posete Prištini, Mitrovici i Beogradu stekao sam utisak da su sve strane posvećene traženju mirnog rešenja za izlazak iz ove krize. I to je poruka koju ću odneti u Vašington: verujem da će obe strane iznaći kompromisno rešenje koje će narodu na Kosovu omogućiti miran život“, rekao je Eskobar.

„Došao sam sa porukom da u međunarodnoj zajednici vlada ogromna zabrinutost zbog potencijalne eskalacije nasilja povodom mera koja je implementirala kosovska vlada. Tokom posete Prištini, Mitrovici i Beogradu, stekao sam utisak da su sve strane posvećene traženju mirnog rešenja za izlazak iz ove krize. I to je poruka koju ću odneti u Vašington: verujem da postoji optimizam da će obe strane iznaći kompromisno rešenje koje će narodu na Kosovu omogućiti miran život“

Na pitanje da li je izneo neki predlog za rešavanje pitanja ličnih dokumenata i registarskih oznaka, naveo je da Sjedinjene Države nisu deo pregovaračkog procesa koji se odvija pod pokroviteljstvom Evropske unije. „Proces predvodi Evropska unija, a mi podržavamo taj proces, tako da svi predlozi i preporuke dolaze od EU“, dodao je.

Na konstataciju da je prisustvovao pregovaračkom procesu u Briselu, rekao je da nije bio deo pregovora i da je tu bio samo kao podrška. „Moja uloga bila je da ohrabrim obe strane da budu konstruktivne i fleksibilne, da pošaljem poruku da SAD u potpunosti podržavaju ovaj proces, kao i da je reč o procesu koji je od ogromnog značaja za evroatlantsku zajednicu i rešavanje spora između Kosova i Srbije. Ali pored toga, želim da naznačim da je ovaj proces veoma važan i za SAD, kao i da smo uključeni u njega, te da ćemo insistirati na implementaciji rešenja koja iz izađu iz ovog procesa. Takođe, tražićemo načine da stvorimo prilike koje će pružiti političku i ekonomsku podršku, dovesti do izgradnje kapaciteta i omogućiti nam da učinimo sve što možemo kako bi ova rešenja bila funkcionalna za obe strane“, kaže Eskobar.

Čuli smo da bi se američki državni sekretar Entoni Blinken bez oklevanja uključio u pregovarački proces, ukoliko to bude neophodno. Upitan da li je sada to neophodno, kaže da bi rekao da nije i pojašnjava: „Nije rekao da bi se uključio u pregovarački proces, već da je spreman da uputi nekoliko poziva, podrži pregovarački proces i dovede do bliže saradnje između pregovaračkih strana. Takođe bih naglasio da su stvari o kojima mi trenutno pričamo – a to su registarske tablice i lični dokumenti, zapravo sitan problem u okviru sveobuhvatne pregovaračke platforme. Verovatno će tu biti neophodno angažovanje Amerike, ne u pregovorima, već nakon dijaloga, kako bismo učvrstili taj put ka uspehu, postigli konačan mir između Srbije i Kosova, te otvorili evropsku perspektivu za obe zemlje“.

O ZSO: Mi ne postavljamo rokove

Eskobar je ranije rekao da Zajednica srpskih opština mora da bude implementirana, jer je ta obaveza prihvaćena u Briselskom sporazumu 2013. godine.

Upitan da li je dobio neke garancije o rokovima za to, Eskobar odgovara – „mi ne postavljamo rokove“. „Jedini zahtev, ako se to tako može nazvati, jeste da to mora biti sledeće na dnevnom redu. Dakle, moraćemo da razgovaramo o toj zajednici i o tome kako ćemo je implementirati. To jeste postojeća obaveza, jeste potpisano u sporazumu, i taj je sporazum u kosovskoj vladi već prošao kroz razne procese kojima je i potvrđen. Na sastanku između državnog sekretara, predsednice Osmani i premijera Kurtija, gospodin Blinken rekao je da se to mora implementirati, s čime smo se složili“, podsetio je Eskobar.

Eskobar je već izneo zabrinutost zbog potencijalne eskalacije sukoba na severu Kosova. Na pitanje da li zaista postoji potencijal za konflikt, odgovara – „nadam se dan ne“.

„Nadam se da ljudi shvataju kako niko ne treba da umre ili da bude povređen zbog registarskih tablica. Ali, bez obzira na to čemu se nadamo, mi istovremeno radimo na pitanjima bezbednosti i stabilnosti Kosova, kao i ostatka regiona. KFOR je prisutan, Euleks je prisutan, imamo veoma blisku saradnju s obe vlade i pokušavamo da razrešimo sva sporna pitanja, pre nego što nastane situacija koja bi mogla eskalirati u sukob. I nadam se da se to neće desiti“, dodao je.

U prethodnom periodu građani severa Kosova svedoci su povećanog prisustva specijalnih snaga kosovske policije, koje često zaustavljaju građane. Upitan da li je o tome razgovarao s premijerom Kosova, Eskobar navodi da jeste, „ali kratko“. „Policijske snage trebalo bi da budu prisutne i da vode računa o miru i sigurnosti građana. Mi ih ohrabrujemo da pronađu načine i izgrade neophodno poverenje između policijskih snaga i naroda. Ne samo na severu, već na čitavom Kosovu. Ujedno, ovo je savet koji smo dali ne samo kosovskoj vladi već i svim vladama u regionu“, naglasio je.

Na pitanje da li misli da je uobičajeno da borbeni oklopni hameri svakodnevno prolaze kroz grad, rekao je da ne želi to da komentariše, „jer imamo vrlo blizak odnos s bezbednosnim snagama Kosova“.

„Imamo KFOR, Euleks, programe za obuku policajaca i sudija… Evropska unija ima isto to. Trudimo se da sve policijske snage u okruženju budu mnogo profesionalnije. Ima propusta u svemu tome, ali važno je da i dalje ostvarujemo napredak. I dok napredujemo i implementiramo reforme, to će vas takođe pripremiti za zatvaranje poglavlja, kad i formalno postanete kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Tako da bih rekao da u čitavom regionu ima prostora za profesionalizaciju policijskih snaga“, ocenjuje američki zvaničnik.

„Nazire se početak poboljšanja odnosa“

Upitan kakve su garancije da se takva kriza ili jednostrane akcije neće ponavljati, obe strane postignu dogovor do 1. septembra, Eskobar navodi da je najvažnija stvar postignuta u Briselu – to što su se oba lidera obavezala na sastanke svakog meseca.

„I moram reći da je sastanak predsednika Vučića s premijerom Kurtijem bio zaista dobar, vrlo profesionalan i miran. Bilo je ohrabrujuće videti taj nivo otvorenosti u prisustvu visokog predstavnika EU Borelja i gospodina Lajčaka. Tako da mislim da se nazire početak poboljšanja odnosa između ove dve strane“, dodaje.

Upitan da li je razgovarao s predsednikom Vučićem o tome zašto značajnu ulogu na sastancima na srpskoj strani, ima lider Srpske liste, koji je pod sankcijama SAD, Milan Radoičić, Eskobar je odgovorio: „Pre svega, ne sastajem ni s kim ko je pod našim sankcijama, tako da na sastanku kojem sam ja prisustvovao nije bilo nikoga ko je pod sankcijama. Taj deo svima je savršeno jasan. Ljudi s kojima se jesam sastao bili su vrlo konstruktivni i veoma posvećeni ideji o tome da u zajednicama koje oni predstavljaju situacija ostane mirna i stabilna“.

„Ovo je vek prilika za region, Kosovo i Srbija će svakako biti povezani“

Znamo kakav je stav SAD kad je u pitanju status Kosova, ali zašto bi Srbiji bilo u interesu da prizna Kosovo, ako se to od nje očekuje? Na to pitanje Eskobar kaže da treba da se zaboravi da je Kosovo Srbija, dodajući da će Kosovo i Srbija, kako smatra, u budućnosti biti povezani kroz razne sporazume i da će imati dobre odnose.

„Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa. Dakle, vi imate zajedničku budućnost. Ona se veoma brzo udaljava od problema devedesetih, a primiče se šansama koje nudi 21. vek. Dvadeset prvi vek biće za ovaj region vek ekonomskih prilika. Vek u kom će Zapadni Balkan postati generator rasta za ceo evropski kontinent. Vek u kom ćete postati centar proizvodnje energije, obnovljive energije, IT sektora, špedicije, transporta i mnogih drugih privrednih sektora koje samo ovaj region može obezbediti. Dakle, realnost je da ćete na kraju u svakom slučaju svi biti povezani kroz neke regionalne ekonomske sporazume, poput CEFTA, Zajedničkog regionalnog tržišta ili Malog Šengena, a na kraju i u Evropskoj uniji. Na kraju ćete svakako imati dobre odnose s Kosovom, bićete povezani s Kosovom, Albanijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, što pre razrešimo ova sporna pitanja, pre ćemo doći do tih budućih šansi“, smatra on.

O Srbima s Kosova

Srbi s Kosova, bez obzira na njihovo učešće u kosovskim institucijama, vide Srbiju kao svoju državu. Na pitanje kako će se postaviti prema tome u dijalogu, kaže da oni imaju „dvojno državljanstvo“.

„Budimo realistični. Ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo. Oni su državljani Kosova i Srbije. U tom smislu, njihovo pravo mora biti zaštićeno s obe strane. Kao državljani Srbije, oni imaju pravo da glasaju i učestvuju u ekonomskom i kulturnom životu Srbije. Ali kao građani Kosova, imaju pravo na zaštitu kosovskih institucija. Mi insistiramo na tome. Mi insistiramo na tome da sva demokratska prava moraju biti zaštićena“, zaključio je Eskobar.

Čuli smo da bi se američki državni sekretar Entoni Blinken bez oklevanja uključio u pregovarački proces, ukoliko to bude neophodno. Upitan da li je sada to neophodno, kaže da bi rekao da nije i pojašnjava: „Nije rekao da bi se uključio u pregovarački proces, već da je spreman da uputi nekoliko poziva, podrži pregovarački proces i dovede do bliže saradnje između pregovaračkih strana. Takođe bih naglasio da su stvari o kojima mi trenutno pričamo – a to su registarske tablice i lični dokumenti, zapravo sitan problem u okviru sveobuhvatne pregovaračke platforme. Verovatno će tu biti neophodno angažovanje Amerike, ne u pregovorima, već nakon dijaloga, kako bismo učvrstili taj put ka uspehu, postigli konačan mir između Srbije i Kosova, te otvorili evropsku perspektivu za obe zemlje“.

KoSSev