brod izbeglice

NOVI TALAS MIGRACIJA: Kako odgovoriti izazovu

U svetu koji se suočava s neviđenim klimatskim promenama, jedan od najvećih izazova koji se pojavljuju na horizontu je sve veća veza između ekstremnih vremenskih uslova i globalnih migracijskih tokova. Od suša u Subsaharskoj Africi do poplava u Južnoj Aziji, klimatske promene postaju nevidljivi pokretači masovnih migracija, prisiljavajući zajednice da napuste svoje domove u potrazi za sigurnijim i stabilnijim uslovima za život.

Termin “klimatske izbeglice” ulazi u svakodnevni govor, ali još uvek nailazi na malo priznanja u međunarodnim zakonima, ostavljajući mnoge od ovih migranata u pravnoj neizvesnosti, dok se istovremeno mnoge institucije i organizacije bore s definisanjem i zaštitom klimatskih migranata.

Subsaharska Afrika postaje jedno od najznačajnijih žarišta ove krize. Suše i poplave dovode do gubitka useva, stoke i domova, prisiljavajući stanovništvo da krene na opasan put prema Evropi, nadajući se boljem životu.

Projekti poput “Zeleni pojas Sahare” odnosno “Veliki zeleni zid“, inicijative koja se proteže kroz veliki broj afričkih zemalja i ima za cilj borbu protiv degradacije zemljišta i širenja pustinje, pokazuju kako lokalni napori mogu imati globalni uticaj. Ovaj projekt pomaže u obnavljanju degradiranih zemljišta i stvaranju održivih sredstava za život za lokalne zajednice, smanjujući potrebu za migracijom.

Podsetimo, na južnim obodima Sahare, najveće pustinje na planeti, nalazi se Sahel, oblast u kojoj se oko 70% stanovništva oslanja na poljoprivredu i stočarstvo. Sahel, često opisivan kao srce Afrike, je tokom svoje istorije bio bogat plodnim zemljištem i povoljnim uslovima za uzgoj stoke. Međutim, zbog svoje lokacije južno od Sahare, dugotrajna poljoprivredna aktivnost uz nepovoljne vremenske uslove dovela je do degradacije kvaliteta tla, čineći uslove za život znatno težim.

sahara sahel pustinjsko rastinje

Nakon što je došlo do dezertifikacije zemljišta, nekad plodno poljoprivredno tlo pretvoreno je u deo beskrajne pustinje. Stočarstvo je postalo gotovo nemoguće, poljoprivredna proizvodnja se zaustavila, a glad je prisilila znatan broj stanovnika da napuste svoje domove i potraže nadu negde drugde.

Još davne 1954. godine došlo se na ideju da se „izgradi” zid koji će se prostirati čitavom južnom granicom Sahare. Ovaj zid ne treba da bude izgrađen od cigle ili betona, već bi nastao sadnjom velikog broja stabala, odnosno biljnih vrsta koje mogu opstati u postojećim uslovima i doprineti obnavljanju strukture zemljišta. “Veliki zeleni zid” služio bi kao „bedem“ koji bi sprečio pustinju da se dalje širi i da nastavi da guta zemljište na koje naiđe. Sa realizacijom je započeto 2007. godine sa idejom da bude završen do 2030. godine, kada bi spojio zapadni i istočni deo Afrike. Međutim, od velikih planova malo toga je realizovano, tako da je prema dostupnim podacima do 2020. zasađeno samo 4 % od ukupne površine Zida.

Sahel je dom za najmanje sto miliona ljudi. Ova brojka odražava široku i raznoliku demografsku strukturu Sahela, obuhvatajući niz zemalja s različitim populacijama i gustinom naseljenosti. Pored pogoršanja uslova za život, pogoršava se i bezbednosna situacija. Razvojni izazovi su ogromni zbog nemogućnosti implementacije projekata u određenim područjima, što dovodi do siromaštva i migracija. Prema podacima UNHCR -a, broj izbeglica i raseljenih lica u regionu Sahela premašio je broj od 4,1 milion ljudi.

Treba imati u vidu da povećani priliv migranata u Evropu, delimično uzrokovan klimatskim promenama, ima značajne političke implikacije na različitim nivoima.

africke izbeglice

Ključne implikacije

Evropske zemlje suočavaju se s potrebom za revizijom svojih imigracionih politika kako bi se adekvatno odgovorilo na povećani priliv migranata. To uključuje razmatranje novih kriterijuma za azil koji bi uzimali u obzir i klimatske razloge za migraciju.

Povećani priliv migranata dovodi i do bezbednosnih izazova, uključujući pritisak na granične kontrole i potrebu za jačanjem nadzora. Takođe, postoji zabrinutost u vezi s integracijom migranata i mogućim socijalnim napetostima. Pitanje migracija tako dovodi do političkih podela unutar zemalja, s rastućim populizmom i nacionalizmom u nekim delovima Europe. Političke stranke koje zagovaraju strože imigracijske politike dobijaju na popularnosti kao odgovor na percepciju “krize”.

Zemlje domaćini mogu osetiti pritisak na budžet zbog potrebe za dodatnim resursima u smeštaju, obrazovanju, zdravstvu i integraciji migranata. Politike integracije postaju ključne kako bi se osiguralo da migranti mogu uspešno postati deo društva zemlje domaćina. Ovo može dovesti do rasprava o raspodeli sredstava i prioriteta.

Pored svega ovoga, postoji i potreba za osiguravanjem da se prava migranata poštuju, što uključuje pristup pravdi, zaštitu od nasilja i iskorištavanja, te osiguravanje osnovnih humanitarnih potreba. To postavlja dodatne pravne i etičke izazove za evropske zemlje.

Evropa se nalazi na prekretnici, tražeći načine kako da odgovori na ove rastuće izazove.

Odgovor na klimatske migracije zahteva više od jednostavnih političkih ili humanitarnih rešenja; potreban je integrisani pristup koji uključuje saradnju među zemljama, međunarodnim organizacijama i civilnim društvom. Klimatske promene i migracije nisu problemi koji se mogu rešiti izolovano. Oni su međusobno povezani i zahtevaju globalnu saradnju i proaktivne politike koje uzimaju u obzir i ekološke i socijalne aspekte ovog globalnog izazova.

Jasno je da će klimatske promene i migracije ostati na vrhu globalne agende u godinama koje dolaze. Kako se svet prilagođava novoj normalnosti, saradnja, inovacije i solidarnost biće ključni u oblikovanju budućnosti koja može da održivo osigura sigurnost i prosperitet za sve.

naslovi.eu

POVEZANO

Rjabkov izjavio da je Rusija spremna za potpun raskid odnosa sa SAD

admin

Vodeći nemački ekonomista: Treba da plaćamo dodatnu taksu za vojnu pomoć Ukrajini

admin

Nekoliko simptoma je ključno: Proverite da li imate običnu prehladu, grip ili kovid

admin